Нема предаје
Документарни филм „Тако је било“ осветљава личност канадског пијанисте Алана Фрејзера који је пензију дочекао на Академији уметности у Новом Саду и који је тешких деведесетих подржао нашег музичара Кемала Гекића
У јуну 1988. на Међународном пијанистичком такмичењу у Монтреалу, нашем истакнутом пијанисти Кемалу Гекићу је, према мишљену канадског пијанисте и професора Алана Фрејзера, неправедно одузета прва награда и зато је направио „мини револуцију“. Овај потез је променио ток Алановог живота и од тада датира необично, вишедеценијско пријатељство Кемала Гекића и Алана Фрејзера. Баш у ратно време у Југославији, Фрејзер одлучује да заувек остане у Србији. На Академији уметности у Новом Саду дочекао је и пензију.
Управо о овој урбаној легенди, ТВ ауторка Бранка Главоњић заједно са колегом Миодрагом Коларићем, снимила је документарни филм „Тако је било“ у оквиру серијала „Музика, љубав, страст или више о тога... “ који ће се наћи на програму РТС 2, у среду 5. фебруара, у 18. 10 часова.
За чувеног пијанисту, Алана Фрејзера, Главоњићева је чула пре неколико година и било јој је занимљиво, како је испричала за „ТВ ревију“, што је искључиво због уметности, љубави према музици, али и поштовања према нашем феноменалном пијанисти Кемалу Гекићу, одлучио да дође у једну земљу која се у том тренутку распадала.
- Касније сам, гледајући кратак студентски филм ћерке господина Гекића, сазнала и за детаље из Алановог приватног живота, који нису нимало ведри и са којима би се мали број људи изборио – додала је наша саговорница.
Реч је о уметнику који и данас држи часове клавира широм света и путем „Фелденкраис методе“ помаже уметницима да се остваре и изборе са траумама које их коче у стваралаштву и уметничком изразу.
- Фрејзер поседује изразит шарм и невероватно заразну вољу за животом и самоодржањем, упркос свему. Једноставно, не можете да останете равнодушни. Верујемо да ће гледалац који почне да прати овај филм, сигурно имати жељу и да га одгледа до краја – сигурна је ова ауторка.
Порука коју је желала да пошаље је да године нису препрека за остваривање циљева. Фрејзер је највеће професионалне успехе доживео после своје педесете године.
- Живот је константна борба, никада не знате шта вас чека и после горег има најгоре... А најпогубније што можете да урадите је да се предате. Многи сматрају да су њихови проблеми најтежи и највећи, не знајући са каквим се животним недаћама сусрећу људи око њих – поручује Главоњићева којој је најтеже било како да на екрану дочара успешну каријеру с једне стране и породични живот обележен трагедијама с друге.
- Могло је лако да се „склизне“ у патетику која није у природи главног актера филма јер је Алан Фрејзер борац, велики ентузијаста, занесењак и посвећеник. То је човек који поседује огромну животну и стваралачку енергију. И управо сам у томе највише и уживала - да комуницирам са човеком који се искрено радује сваком новом дану – отворено нам прича.
Поред нових филмова који су у плану, Бранка Главоњић радује се и новом, деветом „Бунт рок фестивалу“ који је покренула, а који промовише рок, поп и алтернативну музику и младе демо бендове. До сада је кроз емисију „Бунт“ и фестивал прошло око 2.000 аутора и бендова.
- Када боље упознате нове генерације и видите колико су у позитивном смислу другачији, организовани и много бољи од претходних, онда се нада не губи, већ се, ношени њиховом снагом, енергијом и сами потрудите да идете у корак са њима – поручује Бранка Главоњић.
