Čovek je precizan sat
Naš organizam tačno zna kada se krvni sudovi skupljaju, a kada šire, a zahvaljujući mehanizmu autoregulacije, dotok krvi u nekim organima ostaje konstantan. Ipak mnogo toga zavisi i od naših zdravih ili loših navika
Šta sve radi srce, zašto je ono gospodar periferije jer bdi nad svim promenama koje se odigravaju u organizmu, na nedavnom Međunarodnom kongresu o hipertenziji, održanom u Beogradu, govorio je profesor dr Dejan Nešić s Instituta za medicinsku fiziologiju.
Podsetio je da je krvni pritisak sila kojom cirkulišuća krv deluje na površinu zida arterija i sila kojom zid elastičnih arterija deluje na krv. Normalni se kreće od 100 do 129 milimetara živinog stuba (mmHG) sa 80–84 mmHg.
– Vrednost varira u zavisnosti od pola i starosti, doba dana, faktora okoline (buka, vibracije), emotivnog stanja, stresa, položaja tela, ciklusa budnosti – nabrajao je dr Nešić, pa i podsetio na svima poznatog televizijskog junaka Šurdu iz serije „Vruć vetar” koji može da se pridigne i počne da funkcioniše tek kad popije kafu.
Na pritisak, takođe, utiču i telesna masa, ali i fizička utreniranost. Muškarci imaju viši pritisak od žena, stariji od dece...
Dr Nešić je podsetio koliko je kada merimo krvni pritisak važno izračunati srednju vrednost, jer samo se na osnovu nje može postaviti dijagnoza. On je ukazao i na najteže komplikacije nelečene arterijske hipertenzije: moždani udar ili krvarenje, srčanu insuficijenciju, zatim bubrežnu slabost, promene na očnom dnu (retinopatiju), perifernu vaskularnu bolest, preranu smrt.
– Mi smo precizni sat, naš organizam tačno zna kada se krvni sudovi skupljaju, a kada šire. Postoje mehanizmi autoregulacije, jedna „fina igra” da bi dotok krvi u nekim organima ostao konstantan. U organizmu je uvek pet litara krvi, nekad malo više – rekao je dr Nešić i poručio da je srce gospodar periferije.
Teško je u novinskom tekstu objasniti koliko sve činilaca utiče na jedan jedini krvni sud. Neverovatno mnogo!
Dr Nešić je podsetio i koliko su važni zdrav način života, dobre navike. Da se vodi računa o telesnoj težini, da se bude fizički aktivan… Posebno je podsetio koliko je važno da se pije dovoljno tečnosti, u svako doba godine, a naročito tokom letnjih meseci.
O Arčibaldu Rajsu na kongresu
Dr Nešić je predavanje o srcu završio s dva slajda u kojima je podsetio na velikog prijatelja Srba, dr Arčibalda Rajsa, švajcarskog forenzičara i kriminologa, koji je tokom Prvog svetskog rata istraživao zločine koji su austrougarski vojnici počinili nad srpskim stanovništvom.
– Preminuo je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Uzrok smrti bio je moždani udar od posledica žučne svađe s prvim komšijom, bivšim ministrom Milanom Kapetanovićem, koji ga je opsovao dan ranije. Telo dr Rajsa bilo je preneto automobilom u Opštu državnu bolnicu, gde je prema poslednjoj želji trebalo da se izvadi srce radi prenosa na Kajmakčalan. Sekciju je izvršio dr Milovan Milovanović, a danas se po njemu zove Institut za sudsku medicinu. Rajs je sahranjen s vojnim počastima i po pravoslavnom obredu kraj svoje nećake Nade Favre. Po sopstvenoj želji njegovo izvađeno srce odneto je u urni na Kajmakčalan gde je sahranjen zajedno s ostalim vojnicima Solunskog fronta. „Čujte, braćo Srbi” čuveno je njegovo delo – rekao je dr Nešić uz poruku svima da se pobrinu da imaju adekvatan krvni pritisak i da se ne nerviraju.
