Човек је прецизан сат

Шта све ради срце, зашто је оно господар периферије јер бди над свим променама које се одигравају у организму, на недавном Међународном конгресу о хипертензији, одржаном у Београду, говорио је професор др Дејан Нешић с Института за медицинску физиологију.

Подсетио је да је крвни притисак сила којом циркулишућа крв делује на површину зида артерија и сила којом зид еластичних артерија делује на крв. Нормални се креће од 100 до 129 милиметара живиног стуба (ммХГ) са 80–84 ммХг.

– Вредност варира у зависности од пола и старости, доба дана, фактора околине (бука, вибрације), емотивног стања, стреса, положаја тела, циклуса будности – набрајао је др Нешић, па и подсетио на свима познатог телевизијског јунака Шурду из серије „Врућ ветар” који може да се придигне и почне да функционише тек кад попије кафу.

На притисак, такође, утичу и телесна маса, али и физичка утренираност. Мушкарци имају виши притисак од жена, старији од деце...

Др Нешић је подсетио колико је када меримо крвни притисак важно израчунати средњу вредност, јер само се на основу ње може поставити дијагноза. Он је указао и на најтеже компликације нелечене артеријске хипертензије: мождани удар или крварење, срчану инсуфицијенцију, затим бубрежну слабост, промене на очном дну (ретинопатију), периферну васкуларну болест, прерану смрт.

– Ми смо прецизни сат, наш организам тачно зна када се крвни судови скупљају, а када шире. Постоје механизми ауторегулације, једна „фина игра” да би доток крви у неким органима остао константан. У организму је увек пет литара крви, некад мало више – рекао је др Нешић и поручио да је срце господар периферије.

Тешко је у новинском тексту објаснити колико све чинилаца утиче на један једини крвни суд. Невероватно много!

Др Нешић је подсетио и колико су важни здрав начин живота, добре навике. Да се води рачуна о телесној тежини, да се буде физички активан… Посебно је подсетио колико је важно да се пије довољно течности, у свако доба године, а нарочито током летњих месеци.

О Арчибалду Рајсу на конгресу

Др Нешић је предавање о срцу завршио с два слајда у којима је подсетио на великог пријатеља Срба, др Арчибалда Рајса, швајцарског форензичара и криминолога, који је током Првог светског рата истраживао злочине који су аустроугарски војници починили над српским становништвом.

– Преминуо је 8. августа 1929. године у Београду. Узрок смрти био је мождани удар од последица жучне свађе с првим комшијом, бившим министром Миланом Капетановићем, који га је опсовао дан раније. Тело др Рајса било је пренето аутомобилом у Општу државну болницу, где је према последњој жељи требало да се извади срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио др Милован Миловановић, а данас се по њему зове Институт за судску медицину. Рајс је сахрањен с војним почастима и по православном обреду крај своје нећаке Наде Фавре. По сопственој жељи његово извађено срце однето је у урни на Кајмакчалан где је сахрањен заједно с осталим војницима Солунског фронта. „Чујте, браћо Срби” чувено је његово дело – рекао је др Нешић уз поруку свима да се побрину да имају адекватан крвни притисак и да се не нервирају.