Zemlja 4.000 hramova
Neki su očuvani i pod zaštitom Uneska, drugi su oronuli i propadaju, treći su izvor međugraničnih sukoba
Putopis o Kambodži počinjem pričom o hramu, koji je u nekoliko navrata u poslednjih 100 godina bio izvor sukoba. Poslednji je bio 2008. godine, a doveo je i do oružanih sukoba Tajlanda i Kambodže usled neslaganja na čijoj teritoriji se nalazi Pra Viharn hram.
Slušajući objašnjenje o tom događaju pažnju mi je privukla rečenica da su tajlandski vojnici, poslati na granicu sa Kambodžom, u stvari Kmeri, koji su u vreme građanskog rata otišli u Tajland, a neki su došli i trbuhom za kruhom.
Dakle, i s jedne i s druge strane su vojnici istog naroda u različitim uniformama, jedni protiv drugih.
Kambodža je zemlja hramova. Ima ih oko 4.000! Neki su očuvani i pod zaštitom Uneska, drugi su oronuli i propadaju, treći su izvor međugraničnih sukoba.
Angkor, arheološki park, prostire se na 400 kvadratnih metara i jedan je od najposećenijih kompleksa s velikim brojem hramova. Tu se nalazi i najveći na svetu Angkor Vat.
Drveće neverovatnih oblika
Ta Prom hram posvećen je majci najznačajnijeg kralja kmerske imperije, Džejvaramana VII. Vekovi koji su prolazili učinili su svoje. Danas je to mesto u kojem vlada drveće neverovatnih oblika i dimenzija. Grane jednog drveta, kao naleti vodopada, padaju na zemlju upletene u čudne čipke i mreže.
Uloga filma u promociji zemlje kao turističke destinacije vidi se u filmu „Lara Kroft, Tomb Rajder” koji je sniman delimično u Ta Promu. Ovde rado kažu da su ranije novinari pisali o ratovima i sukobima u Kambodži, ali niko nije poželeo da poseti zemlju. Tek je ovaj film stavio zemlju na listu onih koje svakako treba posetiti.
Među drvećem i zidinama lako se može izgubiti, ali i pronaći hiljadama kilometrima daleko od Srbije. Srećem veselu grupu turista iz Niša! Pozdravljamo se osmesima i šalama, i osećanjem topline da smo se prepoznali i našli.
U nesvakidašnjoj slagalici istorije, obgrljeni tragičnim, teškim, ali i uzvišenim, moćnim, zadivljujućim pričama o jednoj kulturi i zajedničkom smislu, pridružujemo se pojanju 5.000 budističkih sveštenika iz obližnjeg mesta, u molitvi zahvalnosti za uspešnu žetvu pirinča, za sreću i prosperitet svih.
Od sirotišta do dvora
Posle svih interesantnih mesta, istorije, geografije, umetnosti, koja čine svaku zemlju na svoj način posebnom, najdublje i najdugorčnije uspomene ostavljaju ljudi koje upoznamo i s njima podelimo misli i osećanja. Putovanje u Kambodžu darivalo me je poznanstvom s dvojicom posebnih ljudi. Jedan je put počeo u sirotištu, drugi je potomak umetnika koji su živeli i nastupali na kraljevskom dvoru. Sudbine su im drugačije, kod obojice ista ljubav prema porodici, zemlji, realno suočavanje s problemima.
Priča s Monijem počinje lako i neposredno. Sedam u kola pored njega i slušam njegovu priču. Otac mu je ubijen u građanskom ratu. Odlazi u sirotište sa sedam godina i ostaje u njemu do svoje osamnaeste godine. Učio je koliko je mogao. Jeo je koliko su mu dali. Ni jednog ni drugog nikada nije bilo dovoljno. Voleo je da uči engleski jezik. To će mu dati veliku prednost u životu. Po završetku srednje škole radi kao vozač u francuskoj kompaniji. Uveče je radio i kao barista, da bi zaradio novac za školu. Tu je upoznao i svoju ženu.
Pitam ga šta znači njegovo ime. Kaže muška imena uglavnom su samo imena, nemaju posebna značenja. Ali ženska imaju i često su to imena cveća. S mnogo ljubavi i poštovanja priča o svojoj ženi koja mnogo radi, odvodi decu u školu, brine se o kući.
Dok pričamo, iznenada iz mraka izleće krava nasred puta. Uspeo je da uspori i skrene i da i krava i mi ostanemo kao i pre ovog susreta. Dogodi se da krava naleti na vozilo i ošteti ga. Vlasnik krave bi trebalo da plati štetu. Ali, kada se po selu traži vlasnik, niko ne prizna da je njegova krava.
Moni se trudi da sve što zaradi, a ne potroši na hranu, da za obrazovanje svoje dece. Ćerka u privatnoj školi uči engleski. „Ako govoriš engleski, dobićeš posao, bez obzira na to šta si završio.”
Problemi i tragedije možda su ga usporile, ali ne i zaustavile.
Un je drugi Kambodžijanac o kom pišem. Njegovo ime znači – toplog srca i zdrav. Otkriva kako je istorija počela da ga interesuje:
„Imao sam deset godina i primetio sam da u mestu u kojem sam živeo svi ljudi nose oružje i da su spremni da ga upotrebe. Hteo sam da saznam zašto je to tako, šta se dogodilo u zemlji”, a na kraju našeg druženja s mnogo posvećenosti i uzbuđenosti priča o svom angažovanju sa ženama koje rade u tzv. industriji zabave (prostitutke) na zaštiti njihovog zdravlja. Već nekoliko godina volontira, deli ovim ženama kondome, proverava da li su otišle na preglede. Nedavno urađena studija u zemlji pokazala je da je opao broj zaraza od side kod ove grupacije žena. Toliko je bio ponosan na rezultate ovog programa.
Un odlazi u sela i škole gde kao administrator uči decu radu na kompjuterima i engleskom jeziku.
Roditelji su mu bili umetnici koji su nastupali na kraljevskom dvoru. Koliko se u školama uči o prethodnom periodu? Uče se datumi i šta je bilo. On poručuje: „Mladi ne moraju da nose sa sobom breme prošlih vremena. Oni su tu da stvaraju novu budućnost.”
Regata u čast Bude
Festival vode (Bon Om Tuk) obeležava se na kraju kišne sezone, kao izraz zahvalnosti vodi, zemlji i Budi, uz molitvu za sreću i uspeh za sve. Slavi se tri dana, uz osvetljene brodove i regatu, pozdrav Mesecu i slatkiš od pirinča, banana i kokosove vode. Ovo je vreme i velike seobe, kada ljudi puno putuju. Država obezbeđuje besplatan prevoz žiteljima u toku trajanja festivala. Glavna proslava je u Pnom Penu uz veličanstvenu regatu brodova, u kojoj je ove godine učestvovalo 348, sa 30 do 40 veslača u svakom.
Najveći na svetu
Angkor Vat je najveći hram u svetu. Prostire se na 163 hektara. U odajama pred posetiocem otvaraju se tomovi istorije, ugravirane na zidovima hrama.
Na različitim stranama hrama nailazi se na Nage. Naga je simbol plodnosti, sreće, posebnog statusa, zaštitnik religije, a često je predstavljena u obliku skulptura.
U Bajon hramu, sa 54 tornja po četiri lika okrenuta ka svakoj strani sveta otkrivaju vam ovaj narod. Likovi predstavljaju Kambodžijance, koji imaju velike uši da bi bolje čuli, pre nego što govore; velike oči da bi daleko i bolje videli; veliki nos da bi mogli više da udahnu i lakše da dišu i velika usta da bi mogli da pričaju priče i podučavaju jedni druge.
