Teslin obožavalac iz male Jabuke

„Ništa nije slučajno”, kaže Slobodan Bode Mileski, naturalizovani Banaćanin iz sela Jabuka kod Pančeva. Zatim citira velikog Teslu: „Ništa u životu bilo kog čoveka na planeti nije slučajno, ni šta radi, ni kako radi, ni čime se bavi, s kim se druži... sve je to povezano i svaki čovek stvara svoju sudbinu.” 

Time opisuje sled događaja koji mu je doneo jedan susret i vredan poklon – malu zbirku originalnih Teslinih fotografija koju ljubomorno čuva.

Slučaj ili ne, tek Slobodan je bio gost javnog medijskog servisa kao osvedočeni „teslijanac”. On bezmalo pola veka proučava život i delo slavnog genija. Elem, obreo se Slobodan u Jutarnjem programu i njegova priča privukla je pažnju Petra Damjanovića, diplomate i novinara lista „Borba”. Petru se dopalo kako Slobodan čuva sećanje na Teslu u svom selu i nakon tog gostovanja, pozvao ga je telefonom. Objasnio mu je da je svojevremeno od Save Kosanovića, Teslinog sestrića, dobio naučnikove fotografije i pitao ga da li je zainteresovan za njih.

Poštar doneo portrete

– Naravno da sam bio, čak sam ponudio i da ih platim, ali on je bio rad da mi ih pokloni. Prođu tako bar dve nedelje, a pošiljke nema. Kažem ja ženi, neće biti ništa od toga, kad, eto ti opet slučajnosti i poštara na kapiji. Stiže mi veliki koverat s fotografijama i pismom – priča nam Slobodan, dok iz koverte, koju i dalje čuva, vadi rukom ispisane reči.

U pismu Damjanović piše Slobodanu da je Savu Kosanovića upoznao 1953. godine u Klubu književnika, da je fotografije dobio godinu kasnije i da se s njim video još dva puta. Jednom u restoranu hotela „Moskva”, a drugi put u Ministarstvu spoljnih poslova Jugoslavije. Još se izvinjava što fotografije nije odmah poslao, pa uz kontakt telefon dopisuje i „bolje ikad nego nikad”, te šalje „iskrene pozdrave, iako se ne poznajemo”.

Ali naš sagovornik je ipak želeo da upozna darodavca, pa se zaputio nenajavljeno kod njega na Novi Beograd. Upoznali su se, popili kafu, popričali i zahvalio mu još jednom. Pao je i dogovor da novinar obavezno dođe u Jabuku, ali se to nije dogodilo.

Sa Slobodanom, starog nadimka Bode, a s godinama poznatijeg kao Tesla, uz priču prebiramo po fotografijama Teslinih portreta iz mladih godina, pa i jednog od poslednjih napravljenih. Tu su i prizori Teslinog rodnog Smiljana, susreti, predavanja, pa i Teslin ispraćaj na večni počinak.

Pitamo Slobodana da li je razmišljao da vredna dokumenta pokloni Muzeju Nikole Tesle. Kaže da u muzej jeste išao jednom i opet mu se desila „slučajnost”.

– Merkam ja tako knjigu „Nikola Tesla i svet vazduhoplovstva”. Hoću da je kupim, ali mi kažu nema je više, a iz vitrine ne vadimo. Kad, utom, ulazi čovek i pita šta je problem, pa me odvede u svoju kancelariju i pokloni mi svoj primerak, uz opasku da je njen autor. Bio je to lično tada direktor muzeja Branimir Jovanović. Tu se raspričamo, a on kaže, voljan je da uspostavi saradnju s fabrikom aviona „Utva”, u kojoj sam radio kao bravar. Pohvalim se i ja da godinama za Teslin rođendan organizujem tribinu i pozovem ga u Jabuku – priča on.

I zaista Jovanović je kasnije dolazio i držao divna predavanja, a Slobodan je ponosan što su postali prijatelji.

Druga pasija našeg sagovornika je pronalazaštvo.

Vodi nas u malu radionicu. A tamo, puno „kô oko” i sve pod konac. Složen alat, materijal, nacrti po kojima je u delo sproveo vibrirajuću mehaničku platformu i kućni ventilator bez lopatica, kojim hladi, a da nikome nije jasno kako. Sve Tesline ideje.  

– Nikola Tesla je za mene bio potpuno otkrovenje. Sećam se dana kada sam kao dete čuo razgovor oca i komšije, da je neki naš naučnik izmislio kutiju iz koje se svašta čuje i koju je nazvao radio, a načuh i da može da osvetli čitavu Jugoslaviju jednom sijalicom – priseća se Slobodan.

Mnogo kasnije čuo je i za Teslin Vardenklifski toranj za bežični prenos energije visok 57 metara i kako je sravnjen sa zemljom na Long Ajlendu, pa je, istina, višestruko umanjen, po Teslinim nacrtima, i nekoliko hiljada kilometara odatle. Pogađate, nikao je u jabučkom dvorištu. I na njemu je Slobodan koji ga je napravio napisao: „Ovo je moj spomenik Nikoli Tesli”.

Tako fascinacija velikim naučnikom drži Slobodana i u osmoj deceniji. U kućnoj biblioteci sve više knjiga s jedinom temom – život i delo Nikole Tesle.

Obeležava rođendan genija

Ali priči ovde nije kraj: svojim idejama uspeo da „zarazi” i čitavo svoje selo i već dve decenije „tera” komšije da Teslin rođendan obeleže kao svečanost, a na svojevrsno hodočašće svrate i akademici i vrhunski stručnjaci. Tako je mala Jabuka zasigurno jedino selo na svetu koje stoji uz Filadelfiju, gde je Teslin rođendan dan grada, a posebno uz Njujork, u kojem je naš genije proveo veliki deo života i umro 7. januara 1943. godine.

Ima Mileski i ambicioznu ideju da se uspostavi saradnja s Velikom jabukom, a dok se to ne desi, Jabučani „svoj” praznik, po tradiciji, zaslade tortom bez rođendanskih svećica, jer nema slavljenika da ih pogasi.