Eh, ti kvizovi!
Na pitanje voditeljke drugog jednog kviza takmičar je odgovorio da je Salvador Dali rođen u gradu Figeras. Odgovor mu nije priznat, a kao tačan naveden je oblik Figueras. Autori kviza nisu bili u pravu
Sve brojniji kvizovi na raznim TV stanicama, koji su nekada bili, osim razonode, i pravi rasadnici korisnih informacija i znanja, sve češće postaju rasadnici pogrešnih informacija i neznanja. Navešću nekoliko grešaka primećenih u kratkom periodu (nenavodeći o kojim kvizovima je reč, nadajući se da će se autori prepoznati i ubuduće biti malo obazriviji).
U jednom kvizu je na pitanje kako glasi reč koja znači „utvrditi istovetnost,
podudarnost“ kao tačan odgovor data (i napisana) reč iNdentifikovati. Naročit komentar ovde nije potreban. Ne mora se znati da je reč poreklom od latinskog glagola identificare (u čijoj osnovi je prilog idem = ‘isto’, a u nastavku oblik -ficare od glagola facere ‘činiti’). Ova reč je u govoru obrazovanih ljudi (kakve očekujemo u kvizovima) vrlo česta (prema jednoj statistici nalazi se među, približno, 4.000 najfrekventnijih), kao i
reč identitet (dolazi čak među 2.000 najfrekventnijih), zatim, identičan, identičnost, identifikacija itd.
Na pitanje voditeljke drugog jednog kviza takmičar je odgovorio da je Salvador Dali rođen u gradu Figeras. Odgovor mu nije priznat, a kao tačan naveden je oblik Figueras. Autori kviza nisu bili u pravu. Grad se na španskom jeziku zaista piše Figueras.
Međutim, pravila naše savremene transkripcije (prilagođavanja načina pisanja reči u jednom jeziku izgovoru u drugom jeziku) nalažu da imena, uz neke izuzetke, preuzimamo u onom obliku u kome se one izvorno izgovaraju. Grupa gue izgovara se u španskom jeziku kao ge i tako i prenosi u srpski jezik. To znači da se grad u kome je rođen slikar Dali zove Figeras, kako je takmičar i odgovorio. Tako je i sa ličnim imenima Gevara (Guevara), Rodrigez (Rodríguez) itd. Kako se grad o kome je reč nalazi u Kataloniji, to smo ga teoretski mogli preuzeti i iz katalonskog jezika. To, ipak, ne bi mnogo promenilo.
Imenovali bismo ga sa Figeres (od katalonskog Figueres). Razlika je samo u završnom delu, koji nije bio upitan u kvizu.
Kada govorimo o transkripciji, pomenućemo problem transkribovanja imena
portugalskog političara koji se nije pojavio u kvizu već u našoj dnevnoj štampi.
Novinari su se pitali – da li treba pisati i govoriti Antonio Luis Santos da Kosta (kako su neki činili) ili Antonio Luis Santos da Košta (kako su drugi pisali). Mada je oblik – Košta bliži izgovoru Portugalaca (koji bi, doduše, izgovorili i Santoš), norma nalaže prvi oblik – Kosta, koji je bliži brazilskom izgovoru. Normativisti ovakav postupak obrazlažu činjenicom da ni jedan ni drugi izgovor nisu identični našem izgovoru i zato se treba opredeliti za jedan. Odlučili su se za brazilski izgovor „ne toliko zbog veličine i značaja Brazila, koliko zato što je bliži pismu“, kako stoji u
Pravopisu. Ovde je, dakle, uvaženo pismo, ali zato što se trebalo opredeliti za jedan od dva izgovora, od kojih nijedan nije identičan s našim.
Vratimo se opet kvizovima. U sledećem primeru voditeljka, odnosno autor kviza bili su samo delimično u pravu. Na pitanje – kako se naziva reč kojom se kazuje pogrdno značenje, takmičar je odgovorio pežorativ, što mu nije uvaženo već je kao tačan dat odgovor pejorativ. U pitanju je izvorno latinska reč peiorativus (prema peior ‘gori’), koja je nama svojevremeno dolazila i preko francuskog jezika, u kome se ova reč (péjoratif) izgovara sa ž – pežorativ i koju srećemo i kod naših dobrih pisaca. Istina, norma prednost daje obliku sa j (u Pravopisu stoji pejorativ bolje nego pežorativ), ali ne kaže da je oblik sa ž nedozvoljen i nepravilan. Pušta se da se preporučeni oblik ustali u praksi. Zato je i odgovor takmičara trebalo uvažiti.
