Ех, ти квизови!
На питање водитељке другог једног квиза такмичар је одговорио да је Салвадор Дали рођен у граду Фигерас. Одговор му није признат, а као тачан наведен је облик Фигуерас. Аутори квиза нису били у праву
Све бројнији квизови на разним ТВ станицама, који су некада били, осим разоноде, и прави расадници корисних информација и знања, све чешће постају расадници погрешних информација и незнања. Навешћу неколико грешака примећених у кратком периоду (ненаводећи о којим квизовима је реч, надајући се да ће се аутори препознати и убудуће бити мало обазривији).
У једном квизу је на питање како гласи реч која значи „утврдити истоветност,
подударност“ као тачан одговор дата (и написана) реч иНдентификовати. Нарочит коментар овде није потребан. Не мора се знати да је реч пореклом од латинског глагола identificare (у чијој основи је прилог idem = ‘исто’, а у наставку облик -ficare од глагола facere ‘чинити’). Ова реч је у говору образованих људи (какве очекујемо у квизовима) врло честа (према једној статистици налази се међу, приближно, 4.000 најфреквентнијих), као и
реч идентитет (долази чак међу 2.000 најфреквентнијих), затим, идентичан, идентичност, идентификација итд.
На питање водитељке другог једног квиза такмичар је одговорио да је Салвадор Дали рођен у граду Фигерас. Одговор му није признат, а као тачан наведен је облик Фигуерас. Аутори квиза нису били у праву. Град се на шпанском језику заиста пише Figueras.
Међутим, правила наше савремене транскрипције (прилагођавања начина писања речи у једном језику изговору у другом језику) налажу да имена, уз неке изузетке, преузимамо у оном облику у коме се оне изворно изговарају. Група gue изговара се у шпанском језику као ге и тако и преноси у српски језик. То значи да се град у коме је рођен сликар Дали зове Фигерас, како је такмичар и одговорио. Тако је и са личним именима Гевара (Guevara), Родригез (Rodríguez) итд. Како се град о коме је реч налази у Каталонији, то смо га теоретски могли преузети и из каталонског језика. То, ипак, не би много променило.
Именовали бисмо га са Фигерес (од каталонског Figueres). Разлика је само у завршном делу, који није био упитан у квизу.
Када говоримо о транскрипцији, поменућемо проблем транскрибовања имена
португалског политичара који се није појавио у квизу већ у нашој дневној штампи.
Новинари су се питали – да ли треба писати и говорити Антонио Луис Сантос да Коста (како су неки чинили) или Антонио Луис Сантос да Кошта (како су други писали). Мада је облик – Кошта ближи изговору Португалаца (који би, додуше, изговорили и Сантош), норма налаже први облик – Коста, који је ближи бразилском изговору. Нормативисти овакав поступак образлажу чињеницом да ни један ни други изговор нису идентични нашем изговору и зато се треба определити за један. Одлучили су се за бразилски изговор „не толико због величине и значаја Бразила, колико зато што је ближи писму“, како стоји у
Правопису. Овде је, дакле, уважено писмо, али зато што се требало определити за један од два изговора, од којих ниједан није идентичан с нашим.
Вратимо се опет квизовима. У следећем примеру водитељка, односно аутор квиза били су само делимично у праву. На питање – како се назива реч којом се казује погрдно значење, такмичар је одговорио пежоратив, што му није уважено већ је као тачан дат одговор пејоратив. У питању је изворно латинска реч peiorativus (према peior ‘гори’), која је нама својевремено долазила и преко француског језика, у коме се ова реч (péjoratif) изговара са ж – пежоратив и коју срећемо и код наших добрих писаца. Истина, норма предност даје облику са ј (у Правопису стоји пејоратив боље него пежоратив), али не каже да је облик са ж недозвољен и неправилан. Пушта се да се препоручени облик устали у пракси. Зато је и одговор такмичара требало уважити.
