Marihuana, uprkos svom ilegalnom statusu u mnogim zemljama, i dalje je jedna od najčešće konzumiranih psihoaktivnih supstanci širom sveta. Njeni efekti na um i telo privlače pažnju naučnika, lekara, ali i običnih korisnika, dok se debata o njenoj medicinskoj i rekreativnoj upotrebi nastavlja.

U Srbiji upotreba marihuane u rekreativne svrhe nije dozvoljena, a posedovanje čak i malih količina može biti kažnjivo zatvorom do tri godine.

Marihuana sadrži dve glavne hemikalije odgovorne za njene efekte: THC (tetrahidrokanabinol) i CBD (kanabidiol). Ove supstance deluju putem endokanabinoidnog sistema, složene mreže signala i receptora u mozgu, koji prirodno regulišu različite funkcije, kao što su raspoloženje, pamćenje i percepcija bola.

Kada se konzumira, THC se veže za receptore CB1 u mozgu, posebno u regijama hipokampusa, amigdale i malog mozga. Ova interakcija remeti prirodni tok neurotransmitera, usporava komunikaciju između nervnih ćelija i izaziva karakterističan „high” efekat.

Kratkotrajni i dugoročni efekti marihuane

Gubitak kratkoročne memorije
THC narušava rad hipokampusa, što otežava skladištenje i obradu informacija. To objašnjava stereotip o „zbunjenim stonerima” iz pop kulture. Međutim, istraživanja pokazuju da ovi efekti obično nestaju nekoliko nedelja nakon prestanka konzumacije.

Izmenjena percepcija vremena
Korisnici često prijavljuju da im vreme izgleda usporeno. Naučnici veruju da THC utiče na suprahijazmatično jezgro, deo mozga zadužen za unutrašnji biološki sat i cirkadijalni ritam.

Iluzija kreativnosti
Iako mnogi umetnici tvrde da koriste marihuanu kako bi podstakli inspiraciju, istraživanja pokazuju da ona ne povećava stvarnu kreativnost. Umesto toga, korisnici samo percipiraju svoje ideje kao kreativnije.

Paranoja i anksioznost
Iako marihuana kod nekih izaziva osećaj opuštenosti, kod drugih može da inicira strah i nesigurnost. Ovo zavisi od doze, individualne osetljivosti i okruženja u kojem se konzumira.

Istraživanja pokazuju da dugotrajna upotreba marihuane ima mali uticaj na verbalnu memoriju kod teških korisnika, ali da ti efekti uglavnom nestaju nakon prestanka upotrebe. Kod adolescenata, međutim, mozak je posebno ranjiv, što može da dovede do slabijih rezultata u školi i povećanog rizika od zavisnosti.

Medicinska upotreba marihuane

Upotreba marihuane u terapeutske svrhe nije novost – biljka Cannabis sativa koristila se hiljadama godina u tradicionalnoj kineskoj, indijskoj i bliskoistočnoj medicini.

Savremena medicina, međutim, tek nedavno je počela da otkriva njene potencijalne koristi.

Glavna aktivna jedinjenja iz marihuane su kanabinoidi, od kojih je THC odgovoran za psihoaktivne efekte, ali i za ublažavanje bola, mučnine i grčeva, dok CBD nema psihoaktivno dejstvo, već je poznat po protivupalnim, anksiolitičkim i antikonvulzivnim svojstvima.

Oni imaju ulogu u regulaciji bola, raspoloženja, apetita i imunog sistema.

Medicinska marihuana se koristi za lečenje širokog spektra stanja, uključujući hronični bol kod artritisa, fibromialgije i bola izazvanog karcinomom.

Lekovi na bazi CBD-a su pokazali značajnu efikasnost u smanjenju napada kod pacijenata sa retkim oblicima epilepsije.

Marihuana pomaže u smanjenju spastičnosti mišića i poboljšava pokretljivost kod pacijenata sa multiplom sklerozom.

Istraživanja pokazuju da CBD može ublažiti simptome anksioznosti i depresije, dok THC u malim dozama doprinosi osećaju relaksacije.

Marihuana smanjuje mučninu i povraćanje kod pacijenata koji prolaze kroz hemioterapiju.

THC može i da stimuliše apetit kod pacijenata sa HIV/AIDS-om ili onih koji se oporavljaju od ozbiljnih bolesti.

Iako ima značajan terapeutski potencijal, upotreba marihuane je tema mnogih kontroverzu i nije bez rizika. Moguće nuspojave uključuju vrtoglavicu, poremećaje pamćenja, povećan broj otkucaja srca i zavisnost. Zbog psihoaktivnih svojstava THC-a, marihuana može nepovoljno da utiče na kognitivne funkcije, naročito kod mladih i trudnica.

Osim zdravstvenih, postoje i pravne prepreke – iako je marihuana legalizovana za medicinsku upotrebu u mnogim državama, njena upotreba je i dalje ilegalna ili strogo regulisana u nekim delovima sveta.

Razvoj farmaceutskih preparata na bazi kanabinoida otvara vrata za preciznije doziranje i širu primenu marihuane u medicini. Naučnici trenutno istražuju njen potencijal u lečenju neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i u oblasti onkologije, gde se ispituje njena uloga u usporavanju rasta tumora.

Hašiš

Hašiš je proizvod koji se dobija od biljke kanabis i predstavlja koncentrat smole bogate psihoaktivnim supstancama. Glavni aktivni sastojak hašiša je THC, koji je odgovoran za njegov psihoaktivni efekat.

Hašiš se pravi sakupljanjem smole sa cvetova biljke i razlikuje se od marihuane koja se obično pravi od osušenih listova i cvetova biljke.

Hašiš se može konzumirati na različite načine, najčešće pušenjem, često u kombinaciji s duvanom ili inhalacijom pare putem vaporizatora. U nekim kulturama koristi se i za pravljenje jestivih proizvoda, poput kolača ili čajeva.

Efekti hašiša su slični efektima marihuane, ali često intenzivniji zbog veće koncentracije THC-a. Oni uključuju opuštanje i euforiju,

pojačanu osetljivost na boje, zvuke i ukuse, smanjenje bola i mučnine, smanjenu koordinaciju pokreta i percepcije vremena.

Hašiš, kao i marihuana, koristi se u medicinske svrhe u nekim zemljama. Može se propisati za ublažavanje bola kod hroničnih bolesti, smanjenje grčeva kod multiple skleroze ili tretman anksioznosti i nesanice.

U mnogim zemljama hašiš je klasifikovan kao ilegalna supstanca, ali postoje države koje su legalizovale njegovu upotrebu u medicinske ili rekreativne svrhe.

Upotreba marihuane i hašiša nije bez rizika: kod oko 9 odsto korisnika razvija se zavisnost, a kod tinejdžera je ovaj procenat i viši.

Kod genetski predisponiranih osoba, upotreba marihuane može povećati rizik od razvoja šizofrenije.

Pušenje marihuane može izazvati iritaciju pluća.