Od kojih vina najviše boli glava
Jedno od najčešćih pitanja tokom praznika bilo je kako piti vino, a da sutradan ne patimo od glavobolje. Naučnici su se dugo bavili uzrocima ovog problema, a najnovija istraživanja konačno pružaju neke odgovore.
Postoje četiri osnovna mehanizma kroz koje alkohol izazva glavobolje: dehidratacija – alkohol deluje kao diuretik, što može da dovede do gubitka tečnosti; acetaldehid – toksični nusprodukt razgradnje alkohola izazva zapaljenja i nelagodnost, citokini – alkohol povećava nivo ovih molekula u imunom sistemu, što dodatno doprinosi upalama i kongeneri – supstance poput metanola, fenola, sulfita, biogenih amina i tanina, koje daju vinu njegov specifičan ukus, miris i boju, mogu da budu problematične za osetljive osobe.
Uloga sulfita
Sulfiti, prirodno prisutni u vinu, ali i dodatno korišćeni tokom proizvodnje, često su na meti kada se govori o glavoboljama. Istraživanja, međutim, pokazuju da i bela i crna vina sadrže slične količine sulfita, a da namirnice sa visokim nivoom sulfita, poput suvog voća, obično ne izazivaju slične simptome.
Biogeni amini i tanini
Biogeni amini, kao što su histamin i tiramin, često se povezuju sa glavoboljama. Njihova količina u vinu ipak je obično suviše niska da bi bila ključni faktor.
S druge strane, tanini, koji su prisutni u kožici i semenkama grožđa, češće se nalaze u crvenim vinima nego u belim. Isti tanini se, međutim, nalaze i u čaju i čokoladi, koji retko izazivaju glavobolje.
Fokus na kvercetin
Novi pravac istraživanja ukazuje na ulogu kvercetina, prirodnog antioksidansa prisutnog u kožici grožđa. Crvena vina, koja fermentišu duže u kontaktu sa kožicom grožđa, sadrže veće količine ovog jedinjenja.
Studije pokazuju da kvercetin može da uspori delovanje enzima ALDH, koji je ključan za razgradnju acetaldehida, čime se povećava nivo ove toksične supstance u telu, što izazva glavobolju i upale.
Uticaj procesa maceracije
Maceracija je proces u kojem grožđe ostaje u kontaktu sa kožicom tokom fermentacije. Duža maceracija povećava nivo kvercetina, tanina i fenola u vinu. Vina poput Cabernet Sauvignon-a i Syraha prolaze kroz duže maceracije, dok lakša vina poput Pinot Noir-a sadrže manje ovih jedinjenja, što ih čini pogodnijim za osobe osetljive na fenole.
Kako izbeći glavobolju?
Ako ste osetljivi na teška crvena vina, pokušajte da birate vina sa kraćim periodom maceracije, kombinujete vino sa hranom, jer hrana usporava apsorpciju alkohola, kao i da unosite dovoljno tečnosti, kako biste sprečili dehidrataciju.
Iako hipoteza o ulozi kvercetina deluje privlačno, stručnjaci ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdili ovi nalazi kod ljudi. U svakom slučaju, ključ leži u umerenosti i pravilnoj hidraciji.
