Malta
Sulejman Veličanstveni je osvojio Rodos 1522. Vitezovi Jovanovci su prešli na Maltu. Posle četiri decenije, Sulejman ih je napao na Malti. Birgu i Senglea podneli su najveće bombardovanje. Kažu da je na dva grada palo 130.000 đuladi
Začuli smo bleh muziku, pa bubanj. Ulica Republike se nekada zvala Kraljevski put – Strada Reale. Strada Reale se naelektrisala.
Počeli smo da izvirujemo iz kafea.
– Šta je to?
Povorka je išla prema nama.
Tužna.
Slavna.
Potresna.
Nosati čovek je koračao na čelu. Držao je zastavu. Za njim su došli starci. Starci su bili uniformisani. – Neki od njih su članovi Reda Svetog Jovana – pomislio sam. Za starcima su naišli redovi mladića u crnom. Činilo se da nose statuu sveca. Uz tužnu muziku su se ljuljali levo-desno. Mediteranska lica su bila lepa. Bila su kao kamen.
U našem kafeu su svi ustali.
Majstor ceremonije je nešto šapnuo uniformisanim starcima. Pratila ga je devojčica. Bubanj su gurali na točkovima. Plakale su trube. Te trube su napravljene od istog zlata kao unutrašnjost katedrale u La Valeti.
Žena vodič sa žutim kišobranom se osmehnula. Prošla je kroz sahranu i povela svoju grupu. Progegali su se stariji Englezi obučeni za izlet. Očito nisu shvatili o čemu se radi.
Sa prozora neke bratovštine su bacali cveće. Iza zida crnih odela je išao u belo obučen pop češući se ispod oka. Proklizila su kola sa kovčegom. Udovica je pritisla maramicu na usta. Pratila ju je porodica.
Tužna i predivna je bila muzika.
Strašna.
Neprolazna.
Svemirska.
Niz Strada Reale se kretalo uzbuđenje. Slava i tragedija sveta, veliki Om podeljen na male slave, smiren u svakoj vlati trave. Podišla nas je jeza. Nešto sveto je prošlo pored nas, kao mitski brod SS Rex La Bella Italia u „Amarkordu”.
– Šta je ovo – upitao je neko.
Sahranjuju ambasadora.
Da sam samo to video, bilo bi dovoljno.
***
Video sam i dva zvonika sa različitim vremenima da đavo ne zna kad je misa. Video sam vatromete na dnevnom nebu. Jednom u Medini, drugi put u Slijemi.
Na Gozou sam video vatromet pene. Valovi su se ljuljali u svim pravcima. Kretali su uvis. Eksplodirali su uz jednu pa uz drugu liticu. Pretvarali su se u belinu i rasipali oko stena.
***
Kažu da Malta ima trideset pet fabrika raketa za vatromet i tradiciju vatrometa od šesnaestog veka. Jovanovci su uz vatromet slavili rođenje princa, izbor novog pape i feštu sveca zaštitnika. U katedrali nas je dočekala otmena svadba.
Recite šta imate da kažete...
Mladić se ženio.
... ili ćutite zauvek...
Devojka se udavala.
Vatromet je pucao na dnevnom nebu. Konfete nisu lepršale nadole, već su se dizale nad tornjeve. Žene su sve bile u šeširima kao engleska kraljica. Svirala je tužno poletna pesma. Mlada Arapkinja je igrala sa mužem. Dva momka u plavom podigla su mladoženju.
Ušao sam u katedralu. Madona sa zvezdama oko kose stajala je na dečjim glavama i molila se. Da li sam to sanjao?
Pronašli smo restoran na zidinama, koji je gledao na čitav kraj kao u Motovunu. Ja sam jeo zečju džigericu u sosu, Lidija je naručila lososa sa avokadom i pomorandžom.
Krajolik se zario.
***
Ako jezike čovečje i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
U Rabatu, koji je predgrađe Medine, živeo je Sveti Pavle.
***
Džamijsko stepenište vodilo je na hop on, hop off dabl-deker. Seo sam na krov. Mirisale su trave. Mirisao je magareći izmet. Bilo je istovremeno vruće i hladno. Sveži vetar me je umio. Maramom sam se zaštitio da ne izgorim. Sklanjao sam se od grana da me ne zakače.
Plaža je bila velika ceremonija. I ja sam se okupao u maju. U hladnom moru nisam kvasio kosu. Osećao sam plašt vetra na ramenima. Osećao sam pesak pod tabanima. Grč me je uhvatio u stopalu.
Posle smo se spustili u ribarsko selo. Tamo se održavala neka fešta. Ušao sam na misu. Lidija je gledala kako seljaci sviraju i pevaju. Bilo je to kao vavilonska polka. Lebdeli su čamci. Pod tendama su prodavali ribu i jagode.
Opet smo se popeli na krov autobusa. Sišli smo blizu plave špilje. Jedan kameni krak se spuštao u more. Čamdžija je odveslao unutra. Stomačni mišići su mi reagovali na udare valova. Iznutra špilja je bila plava, a ružičasta u dnu.
***
Tritoni su bili razigrani, okrenuti na razne strane. Mlazovi su prskali iz zelenog diska. Pozdravili nas smehom i vodom. Imali su šiljaste noseve, izdužene oči i dvostruke bradice kao roščiće. Imali su dva riblja repa, jedan za svaku nogu. Ja sam veliki prijatelj tritona.
Prešao sam preko mosta u grad pa skrenuo desno. Ušao sam u gornje Baraka vrtove. Tu sam zatekao klupe, cveće i vodu u okrugloj fontani. Prošao sam kroz lukove slične akvaduktu i stigao na terasu. Odbljesci na moru peckali su i titrali putujući. Ispod nas su bili topovi. Turisti su dvaput dnevno pljeskali kad se ispali top.
Video sam tri grada, Konspikuu, Vitoriozu i Sangleu.
Izgledali su mi kao jedan grad.
– Vatikan – pomislio sam.
Tri grada su bila spojena svojim kupolama, zidinama, zalivima. Činilo mi se da su veći od stare Havane. Veći od grada Rodosa. Rekao sam:
– Nigde Korto Malteze ne bi mogao biti rođen do ovde.
Spustili smo se liftom do mora. Krenuli smo čamcem za Vitoriozu i Sengleu. Talasi su nas prskali. Zahvatio sam vodu i bacio je na Lidiju. Promašio sam i poprskao devojku pored nje. Ona se smejala. Dve Kineskinje su se fotografisale pred spektakularnom pozadinom. S nama su bile neke Italijanke. Rus je sve vreme pričao izuzev kad su nas obaveštavali o fabrici za preradu krompira. U Casa Rocca Piccola sam video sliku praznih zidina koje su branile prazninu. Posle otomanske opsade 1656, La Valeta je prvo utvrđena pa zatim sagrađena.
Gledali smo velike poglede. Širina nije stajala u fotografiju. Bili smo u palati inkvizitora u Vitoriozi. Čuli smo ulepšanu priču o spravama za mučenje. Pojeli smo vlažan kanoli. Vozili smo se vozićem.
Sulejman Veličanstveni je osvojio Rodos 1522. Vitezovi Jovanovci su prešli na Maltu. Posle četiri decenije, Sulejman ih je napao na Malti. Birgu i Senglea podneli su najveće bombardovanje. Kažu da je na dva grada palo 130.000 đuladi. Ostrvo je izgubilo trećinu stanovništva. Turci su izgubili trećinu svojih trupa, a možda i celih 25.000 ljudi. Vekovima kasnije Sultan Abdul Aziz je na Malti sagradio vojno groblje u spomen palim turskim vojnicima.
Lidija je ženstveno spavala na klupi. Ja sam otišao u Kastel San Anđelo. Gledao sam plavet kroz puškarnice. Odatle je udarila baterija od pet skrivenih topova potapajući sve turske barke sem jedne.
Posle opsade, Malta je postala herojsko ostrvo. Prozvali su je Superbissima, Najponosnija. Papa je poslao svog vojnog arhitektu da pomogne u izgradnji. Katedrala Svetog Jovana u Valeti spolja izgleda kao tvrđava. Tavanica je ličila na bure. Desno i levo su bili okrugli prozori. Ser Volter Skot ju je nazvao fantastičnom crkvom i najupečatljivijim enterijerom koji je video.
Pod je bio od raznobojnog mermera. Grobovi su bili grbovi. Tu je počivalo četiristo vitezova. Na tavanici je naslikano osmanaest panela iz života Svetog Jovana. Sveti Jovan je bio Hristov rođak koji ga je najavio, moja krsna slava. Hranio se skakavcima i divljim medom. Šta onaj divljak traži u ovom zlatu?
Kroz zlatne lukove se ulazilo u kapele, kao u zasebne crkve. Svaka je pripadala „protonaciji”, jednom jeziku. Tu su bili Provansa, Overnj, Francuska, Kastilja, Leon i Portugal, Aragon, Italija, Anglobavarska kapela i Nemačka. Teško je bilo oku da isprati to bogatstvo. Zidovi od gužvanog zlata su govorili: – Dođite i primite svetlost.
Bog je milostiv. Kič je milostiv. On slavi Boga. On je Bog.
Posle sam video koljačku stravu Karavađovog Svetog Jovana. Video sam i Karavađovu smrt Svetog Jeroma. Sveti Jerom, zaštitnik prevodilaca, jednom je rekao:
– Oprosti mi, Bože, što sam Dalmatinac.
***
La Valeta je grad balkona. Balkoni liče na drvene vagone. Ima ih zelenih, bledozelenih, plavih, bordo, belih i u boji drveta. Najinteresantniji su oni koji zaokružuju oko ugla. Izjavljujem da je „Kings Own Band” dobar restoran. Svratili smo tu par puta i jeli školjke Svetog Jakova, zečju džigericu, male kobasice, špagete u zečjem sosu i praseći trbuh. Srpski se u Valeti čuo na svakom koraku, kao u Beču. Konobari su bili naši ljudi pa sam ih častio.
Ulica Republike je išla po grebenu u centru grada. Levo i desno stepenice su se spuštale prema moru. Kafei su postavljeni na stepenicama. Hodali smo ulicama sa senkom na jednu četvrtinu. Nad nama su zavijali sanduci. Zastavice su se vile nad ulicom svete Lucije. Posred ulice Merkato su bili suncobrani. Školska deca su išla u istim zelenim majicama. Prolazili smo kroz nerazmrsivu frazu saksofona u popodnevu. Sedeli smo u senci pored katedrale. Pored nas je bio zeleni kiosk a nedaleko lavlja česma, česma jednoroga i crvena telefonska govornica.
Popeo sam se na sprat restorana da sa balkona gledam na ulicu. Na spratu su sedeli sami Kinezi. Svi su jeli zeca.
Video sam Donje Baraka Vrtove i „antički hram”. Tu su postavljeni pomeni Mađarskoj revoluciji i praškom proleću. Preko puta se uzdizala rotonda. Nad morem je ležala pokrivena figura, spomenik poginulima u Drugom svetskom ratu. Na tom bronzanom lešu ležali su klinci i pušili marihuanu.
Da sam samo to video, bilo bi dovoljno.
***
Najdrevniju maltešku pesmu je u 15. veku napisao Pjetru Kaksaro. Zove se „Kantilena”.
Nikad nije bilo, ni u prošlosti, ni za tvoga života
Takvo srce besudno, bez gospodara ili kralja.
Drugi kažu da je prvu pesmu na malteškom napisao 1912. Dun Karm Psaila. Zove se „Pred likom naše Gospe”:
....
I došla si sa neba i sela sa mnom
....
Izgledala si kao osmeh na tvom licu, nežno
***
Spakovali smo se. Natpis na aerodromu je objavljivao:
„Već nam nedostajete.”
***
Maltežani su oduvek radili dletom. Klesali su neolitske hramove sa energetskim vrtlozima, i gustijerne i neku vrstu praistorijskih šina i podzemna skloništa i tvrđave. Hiljadama godina nosili su kamen ljudi i magarci. Lepo sam ih video u suncu i prašini.
Ohrabrujem srpskog čitaoca da izgovori: Ġgantija, Ħaġar Qim, Mnajdra, Ta' Hagrat, Korbin, Skorba, Tarxien. To su neolitski hramovi. Neotkriveni. Pulsirajući. „Nedograđeni”. Nerazumljivi. Gantiju na Gozou su pominjali kao najstariju urbano-sakralnu strukturu na svetu pre nego što je otkriven Gubekli Tepe. Gantija je nešto između pećine i piramide: pet polukružnih soba u obliku deteline spajaju se u centru. Naravno, gradili su ga giganti.
Po čemu se sećam Mnajdre? Bila je pokraj mora, puna cvrkuta. Video sam guštere i rupice na megalitima, dekorativne spirale i vrtloge. I australijski Aboridžini slikaju groteskne životinje, energetske valove i pulsiranja.
Najlepša neolitska venera poznata je pod imenom Usnula dama. Nađena je u Hal Saflijeni Hipogeumu i predstavlja neobično ljupku verziju boginje majke. Lidija je malo ličila na nju spavajući na klupi. Kupio sam pet njenih odlivaka u gipsu i poklonio ih prijateljima.
Kartaginski hramovi su bili posvećeni Bal Hamnonu i boginji Tinit. Kamena lica nađena u grobovima izražavala su očaj i grozu. Ličila su na poslednji Pikasov autoportret. Njihov očaj je bio kao rezanje stakla. Predstavljale su samu smrt. U hramovima su nađeni kremirani ostaci dece do tri godine i male životinje – jagnjad, jarad i ptice. Kartaginjane su optuživali za žrtvovanje dece.
***
Žan Parizo de Valet nije dočekao da vidi dovršetak svog grada, La Valete.
***
Posetio sam Casa Rocca Piccola, palatu iz šesnaestog i svih kasnijih vekova. U njoj je živeo papagaj, plav i crven, i dve kornjače. Papagaj je krečao i dizao nogu. Mirisalo je cveće. S nama je u patiju sedeo vlasnik, deveti markiz od Bude. On je kinuo kao da je vrisuo. Sto u trpezariji je bio postavljen. Za nas? Slike na zidovima su bile vedre ali ne najbolje. Tu se održavalo godišnje nadmetanje čipkara. Video sam kapelu na rasklapanje za putovanja. Video sam koral protiv zlog oka. Bric a brac, sve i ništa. Dnevna soba je bila prekoputa crkve. Kad otvore vrata balkona, domaćini su bili na misi. Video sam poklone triju različitih papa. Tu su bile slike članova porodice. Izgledalo je da su se dobro provodili u Londonu šezdesetih.
– Nije se ženio – govorio je vodič za nekog člana porodice. – Bio je zaljubljen u svoj vrt.
I da sam samo to video, bilo bi dovoljno.
Možda su mi se malo zgadili svi ti grbovi, zastave, antiseptička srebra, čipke. Ali to nije tako! Ja imam dušu antikvara.
Volim vreme.
Volim stare ljude.
Volim ljubavi drugih ljudi.
Video sam i blagosloveni krevet gde su se samo zdrava deca rađala.
***
Na jednom pabu je pisalo:
„Ako ste žedni – mi ćemo vas napiti. Ako ste gladni – mi ćemo vas napiti. Ako ste usamljeni – mi ćemo vas napiti.”
***
Sećam se.
Valeta – maglena i ružičasta. Valeta od peska i prljavog zlata. Od zarenja i bele kafe. Malteški čamci raznobojni kao riba princ. Ostrvo pod zaštitom Svetog Pavla. Pobedničko ostrvo. Zidovi mrki, medeni i izbeljeni. Bili su i bolnica Mediterana, la sacra infirmeria. Kalipso je na Gozou držala Odiseja sedam godina. Kartaginjani su vladali Maltom 250 godina, Vizantinci 334 godine, Arapi 220 godina, Kraljevstvo Sicilije 440 godina, vitezovi Jovanovci 268 godina. U jednom periodu vitezovi su držali i niz karipskih ostrva.
Čovek mora nešto znati da bi nešto video.
Mislim na malteški krst, šarene čamce, balkone – sanduke za sahranjivanje živih žena. Žene su nosile gonele, tekstilne pećine oko glave, maltešku verziju mantilje.
Mislim na topove pobodene u mol. Na grožđe koje se cedi noću. Na džem od kaktusa. Mislim na šetnju i ležanje po kamenim plažama na promenadi. Mislim na neolitske katedrale pune cvrkuta. Na neolitsku seksualnost. Na blage osmehe i atavistička bedra. Na Karavađa. Dnevni vatromet. Dane kad more postane teško. Kad pena preskače molove. Jednom je bila povezana sa Sicilijom, kažu. I nikad nije prestala da bude. Mislim na zalazeće sunce boje aperola. Na trke jedrilica između Malte i Sicilije. Na Bal Hamnona i Tinit. Tritone. Starce uniformisane za tugu. Muziku. Strašnu. Neprolaznu. Svemirsku. Na slavu i tragediju sveta, veliki Om podeljen na male slave, smiren u svakom dletu, kamenu i plodu kaktusa.
