Jesen je godišnje doba kada pampas trava doživljava svoju punu raskoš. Cvetne metlice sve do mraza efektan su detalj i na otvorenom, a mogu se odlično uklopiti u svaki unutrašnji dizajn.

Poreklom iz Južne Amerike, iz regije Pampas, po kojoj je i dobila ime, pampas trava (kortaderia seloana) je ukrasna biljka duge stabljike i paperjastih listova, najčešće zlatne ili boje peska. Trenutno je izuzetno popularna u svetu dizajna. Odlično izgleda u velikim vazama, na stolu ili u nekom kutku za opuštanje. Poslednjih godina je postala zvezda Instagrama i posebno je u trendu u boemskim i minimalističkim stilovima dekoracije.

Opasnost od alergija

Iako je postala nezaobilazna i neodoljiva u modernim dekorima, potreban je oprez oko ove ukrasne biljke, jer ipak nije za svakoga.

Naime, osobe koje inače pate od alergija na polen trava, mogu osetiti respiratorne simptome i od pampasa. Procenjuje se da alergije na polen trava pogađaju oko 20 odsto stanovništva širom sveta, što znači da svaka peta osoba može biti alergična i na pampas travu.

Kod osoba alergičnih na travu, simptomi se manifestuju kijanjem, šmrkanjem i drugim smetnjama gornjih disajnih puteva, kao i iritacijom očiju.

Iako učinak pampas trave na zdravlje nije proučavan na velikom uzorku, u Španiji su napravili prvu manju studiju koja je pokazala da je ova biljka veliki alergen.

U pokrajini Kantabriji su se upustili u naučni projekat pa su ekstrahovali polen pampas trave i analizirali alergenu reakciju kod 98 pacijenata koji su bili alergični na polen lokalnih trava.

Utvrdili su kožnu reakciju i prisustvo specifičnih IgE antitela (sIgE) na pampas. U istraživanju su, takođe, uporedili sezonske simptome sa prijavljenim brojem alergija na polen trava na tom području. Rezultati su sugerisali da pampas može da uzrokuje respiratorne alergije u sličnoj meri kao i lokalne trave.

S obzirom na to da se pampas trava oprašuje kasnije od lokalnih trava, to bi produžilo razdoblje alergija na travu u regiji za oko tri meseca svake godine, kako je i navela većina pacijenata.

U poslednjih nekoliko decenija pampas trava se proširila u raznim zemljama, pa je već negde i klasifikovana kao invazivna vrsta, na primer na Havajima i Novom Zelandu, gde su zabeležene mnoge pogubne posledice po lokalnu biološku raznolikost, krajolik i strukture.

Simbol prosperiteta

Osim za uređenja enterijera i eksterijera, pampas trava je atraktivna i pticama. Visoke peranice pticama pružaju „klupe” za odmor, a listovi mogu da budu sklonište malim životinjama poput miševa i zečeva.

Pampas se sadi se u kombinaciji sa drugim biljkama na travnjaku, gde stvara lepe velike busene, ali je potreban oprez, jer je u vreme sušnih razdoblja i veoma zapaljiva.

U prošlosti se ova biljka koristila i u praktične svrhe. U Južnoj Americi listovi su se koristili su za sečenje, a perjanice za posteljinu, izolaciju, pa čak i kao materijal za tkanje.

U tradicionalnoj južnoameričkoj medicini se zbog svojih lekovitih svojstava pampas trava koristi za lečenje raznih bolesti, uključujući astmu, bronhitis i infekcije urinarnog trakta. Iako postoje ograničena naučna istraživanja o njenim lekovitim prednostima, neke studije su došle do rezultata da ima protivupalna i antitumorska svojstva.

U nekim kulturama pampas trava je, takođe, povezana sa simbolikom i duhovnošću. U japanskoj kulturi se smatra simbolom prosperiteta i često se vidi u tradicionalnoj umetnosti i ukrasima. U feng šuiju se veruje da pampas trava donosi sreću i pozitivnu energiju u prostor.