Sve bih dao za dobar pasulj
Volim da pojedem sve što se može jesti kašikom, kaže za „TV reviju“ legendarni jugoslovenski kuvar kojeg ćemo gledati u dve epizode „Gastronomada“ na RTS 1
„Sve bih dao za dobar pasulj“, ovim možda neočekivanim rečima započinje razgovor za „Politiku“ legendarni kuvar, Stevo Karapandža koji je gostio mnoge poznate ličnosti, između ostalih, i Josipa Broza Tita i Frenka Sinatru.
- Volim da pojedem sve što se može jesti kašikom - kaže Karapandža koji će biti gost kulinarskog serijala „Gastronomad“, i to u dve emisije koje su na programu 28. decembra. i 4.januara na RTS 1.
I dok se u loncu krčkaju pirinač i krompir, pere zeleniš i secka sveža riba i junetina za nove epizode „Gastronomada“, Karapandža često voli da svrati u Srbiju. I tada obavezno ode na pijacu da vidi kakva je ponuda svežih namirnica.
Uvek ga u zemlji njegovog porekla iznenade ogromne porcije, i to što se ovde mnogo jede meso.
- I ja volim meso. Večerao sam u jednom restoranu, bilo je fantastično, ali ispod svakog jela piše da je porcija mesa 400 grama. Velike su, obilne, a ljudi zaboravaljaju da treba da jedu i ribu, bar dva puta nedeljno, sa puno povrća i salate - preporučuje Karapandža.
U svom domu u Lovranu na Kvarneru voli dan kada se čisti frižider.
- Jer, u njemu uvek nešto može da se nađe i iskombinuje – dodaje legenda jugoslovenske televizije.
Veštine i znanja sticao je u restoranu hotela „Savoj” u Londonu radeći s prvacima svetske gastronomije, kao i na profesionalnim treninzima u Budimpešti, Beču i Parizu. Sve te kulinarske dragulje danas možemo naći u nekom od njegovih šest kuvara objavljenih na nekoliko jezika.
Život ga je odveo u Švajcarsku gde je 17 godina, zajedno sa suprugom, vodio svoj restoran. Ali, ugostiteljstvo nije nimalo lak posao, podseća, jer je često u restoranu provodio od jutra do kasno u noć.
- Trud se, ipak, isplatio i zaradili smo Mišlenovu preporuku, najveće priznanje u gastronomskom svetu, koju smo dobijali osam godina. Mišlenove preporuke i zvezdice daju ugostiteljima ogromnu motivaciju, ali predstavljaju i jako veliku obavezu zbog čega su neki morali i da ih vraćaju – kaže Stevo Karapandža.
