Zahvalna sam na onome što sam imala u životu
Gošća novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je dr Sanda Rašković Ivić, psihijatar i psihoterapeut, nekadašnja političarka i ambasadorka naše zemlje u Italiji. Ona govori o važnim životnim odlukama koje je morala da donese u trenutku, o smrti svog sina Jovana, o gubitku supruga Aleksandra, o tome kako je morala da ode iz Zagreba i neprijatnostima koje je tamo doživela jer je Srpkinja, o danima kada je bila izbeglica sa dvoje male dece, o svojim unucima, ali i zašto se više nikada neće baviti politikom.
– U životu ne postoji ništa gore od gubitka deteta. Uvek se setim mog oca koja je govorio: sve je u redu dok je po redu, kad počne da preskače - nije normalno. Nije u redu da roditelj hoda iza sanduka svog deteta. Ta bol i ta praznina zaista ni sa čim ne mogu da se uporede – rekla je dr Sanda Rašković Ivić.
Ona je pojasnila da su joj se, nažalost, u poslednjih nekoliko godina desile dve tragedije.
– Umro mi je suprug. I umro mi je sin. Bila sam očajna neko vreme i tad mi je bilo teže nego kada sam došla iz Zagreba u Beograd. Pitala sam se, šta je to sve vredelo, da se zavrti novi krug života, da se sve to prođe, kad sam sad to izgubila... A onda sam pomislila šta bi bilo da nikad nisam upoznala Aleksandra, da s njim nikad nisam imala onu ljubav, osećanja i razmenu emocija i misli, da nikada nisam rodila mog Jovana koji me je toliko uveseljavao i obogaćivao moj život. I negde sam shvatila da ne smem da budem očajna, da moram da budem zahvalna na onome što sam imala – naglasila je gošća našeg podkasta.
Jedan od trenutaka koji nikada neće zaboraviti u životu, je poslednji susret sa svojim ocem Jovanom Raškovićem, koji se odigrao na autobuskoj stanci.
– Da sam znala da će to biti naš poslednji susret, sigurno bih ga nekako više grlila, sve bih mu rekla, najviše koliko ga volim i koliko mi je u životu značajan – dodala je dr Rašković Ivić
Nikada nije mislila da će ostaviti „beli mantil“ i ući u politiku, ali je spletom okolnosti to postala njena svakodnevica.
– Tada sam mislila da samo prosto dajem političku podršku, ali bez ideje da budem na bilo kakvoj funkciji. Međutim, 2001. godine, kad je formirana vlada, jedna grupa ljudi koji su izbegli iz Hrvatske tražila je od predsednika Vojislava Koštunice da podrži to da ja budem komesar za izbeglice. I tako je krenuo moj ulazak u politiku – priseća se Rašković Ivić.
U podkastu je otkrila da se nikada ne bi vratila u politiku, prvo zato što ima 69 godina i misli da je njeno vreme prošlo, ali da je uvek spremna da pomogne u stručnim stvarima.
