Захвална сам на ономе што сам имала у животу
Гошћа новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je др Санда Рашковић Ивић, психијатар и психотерапеут, некадашња политичарка и амбасадорка наше земље у Италији. Она говори о важним животним одлукама које је морала да донесе у тренутку, о смрти свог сина Јована, о губитку супруга Александра, о томе како је морала да оде из Загреба и непријатностима које је тамо доживела јер је Српкиња, о данима када је била избеглица са двоје мале деце, о својим унуцима, али и зашто се више никада неће бавити политиком.
– У животу не постоји ништа горе од губитка детета. Увек се сетим мог оца која је говорио: све је у реду док је по реду, кад почне да прескаче - није нормално. Није у реду да родитељ хода иза сандука свог детета. Та бол и та празнина заиста ни са чим не могу да се упореде – рекла је др Санда Рашковић Ивић.
Она је појаснила да су јој се, нажалост, у последњих неколико година десиле две трагедије.
– Умро ми је супруг. И умро ми је син. Била сам очајна неко време и тад ми је било теже него када сам дошла из Загреба у Београд. Питала сам се, шта је то све вредело, да се заврти нови круг живота, да се све то прође, кад сам сад то изгубила... А онда сам помислила шта би било да никад нисам упознала Александра, да с њим никад нисам имала ону љубав, осећања и размену емоција и мисли, да никада нисам родила мог Јована који ме је толико увесељавао и обогаћивао мој живот. И негде сам схватила да не смем да будем очајна, да морам да будем захвална на ономе што сам имала – нагласила је гошћа нашег подкаста.
Један од тренутака који никада неће заборавити у животу, је последњи сусрет са својим оцем Јованом Рашковићем, који се одиграо на аутобуској станци.
– Да сам знала да ће то бити наш последњи сусрет, сигурно бих га некако више грлила, све бих му рекла, највише колико га волим и колико ми је у животу значајан – додала је др Рашковић Ивић
Никада није мислила да ће оставити „бели мантил“ и ући у политику, али је сплетом околности то постала њена свакодневица.
– Тада сам мислила да само просто дајем политичку подршку, али без идеје да будем на било каквој функцији. Међутим, 2001. године, кад је формирана влада, једна група људи који су избегли из Хрватске тражила је од председника Војислава Коштунице да подржи то да ја будем комесар за избеглице. И тако је кренуо мој улазак у политику – присећа се Рашковић Ивић.
У подкасту је открила да се никада не би вратила у политику, прво зато што има 69 година и мисли да је њено време прошло, али да је увек спремна да помогне у стручним стварима.
