Muškarci se jave lekaru kada počnu da im otpadaju delovi tela
Gost novog podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je Miša Stojiljković, novinar i psiholog. Budući da duži niz godina drži predavanja i radionice za očeve o roditeljstvu, on govori o tome sa kakvim se izazovima suočavaju tate u Srbiji, koje najčešće probleme imaju i kako ih prevazilaze.
– Čuo sam mnogo ljudi koji kažu da kada dođu u neke poznije godine života da im je žao što nisu provodili više vremena sa svojom decom. Ali nisam čuo nikoga ko kaže da mu je žao što je provodio mnogo vremena sa decom. To je jako dobra ilustracija – istakao je Stojiljković.
Jedno istraživanje je pokazalo da današnje tate dnevno svega 11 minuta posvećuju deci, a da tek svaki 20. otac učestvuje aktivno u potpunom jednom odgoju dece. Stojiljković ističe da je bio potpuno šokiran tim podatkom i da nije siguran da je realan, zato što zna za mnogo muškaraca koji vrlo aktivno učestvuju u podizanju svoje dece kao i u životima svojih porodica.
– Ako se uzme podatak da 50 odsto muškaraca koji su se razveli ne plaćaju alimentaciju svojim bivšim suprugama, onda to malo vuče ka ovom tasu od 11 minuta, jer je za verovati da onda oni baš i nisu posvećeni svojoj deci. U grupama podrške koje radim sa tatama imam iskustva sa potpuno drugačijom grupom muškaraca. To su muškarci koji su vrlo uključeni u porodični život i kojima je ta uloga oca izuzetno važna i koja ih negde bitno definiše Ali ako ti imaš 11 minuta kvalitetno provedenih sa svojim detetom, pa i to je dovoljno da se stvori neka dobra i zdrava veza. Možeš ti biti pet sati u istoj prostori sa detetom, ali ako ne obraćaš pažnju na njega, ako ti radiš nešto svoje, a dete nešto svoje, vi prosto samo delite isti prostor – smatra Stojiljković.
Deci su, kaže on, važni roditelji i dobar odnos sa njima, kvalitetan kontakt koji podrazumeva i to da se deca osećaju voljeno, zaštićeno, sigurno i da imaju nekoga na koga mogu uvek da se oslone.
– Ali dobar odnos sa decom znači i da ih mi pustimo da budu sama sa sobom ili sama sa svojim društvom onda kada to treba. Mi smo im najviše potrebni u prve dve do tri godine. Posle toga, od treće godine života deteta, njima su mnogo više potrebni vršnjaci. I oni o životu i o pravilima, pisanim i nepisanim u životu, uče kroz socijalne odnose sa vršnjacima – naveo je gost našeg podkasta.
Jako je važno biti angažovani roditelj. Stojiljković u našoj emisiji otkriva i šta to zapravo znači.
– Angažovani otac je onaj ko zna gde stoje dečje čarape i gaće, gde stoje zimske, a gde letnje stvari. Angažovani muškarac je onaj kome ne mora žena da kaže: „idi kupi jaja“, nego vidi u frižideru da nema jaja pa ode i kupi ih. Ako umeš da proceniš kako da obučeš svoje dete i ako znaš gde stoji to što treba da mu obučeš, to znači da si angažovan jer znaš gde ti je šta i ne moraš da zoveš suprugu i da je pitaš gde nam je ovo, gde nam je ono. Angažovanost podrazumeva i vođenje na razne sportove, i odvođenje, i dovođenje iz škole, ali angažovanost podrazumeva i odlazak sa detetom u dom zdravlja. Sve češće vidim tate u čekaonicama domovima zdravlja – kaže Stojiljković.
On ističe da i u Japanu, i u Srbiji, i u Brazilu, i u Švedskoj, muškarci žive pet godina kraće od žena. Ali je samo jedna godina od tih pet zbog bioloških razlika.
– Ove ostale četiri zbog kojih mi živimo kraće od žena su rezultat posledica naših ponašanja. Ponašamo se tako da na kraju sebi skratimo život. Vrlo kasno se javljamo lekaru. Muškarci, kako je to lepo rekao jedan predavač na jednoj konferenciji, jave se lekaru kada počnu da im odpadaju delovi tela. Malo zvuči dramatično i nije uvek tako, ali činjenica je da se muškarci mnogo kasnije javljaju lekaru, i da mnogo ređe odlaze na preventivne kontrolne preglede i skrininge. Muškarci se češće ponašaju rizično. Taj rizik ne mora da se odmah pokaže kao negativan, ali se kroz vreme pokaže kao nešto negativno. Statistika pokazuje i u Srbiji i u drugim zemljama, da većinu saobraćajki skrive muškarci. Zato što nešto dokazuju sebi i drugima ili nesvesno to rade - kaže Stojiljković.
Greška je, navodi naš sagovornik, jer ne umemo da kažemo - pomozi mi.
– I tome treba da učimo našu mušku decu, da zatraže pomoć. Činjenica je da se dešava da se nama muškarcima od malih nogu šalje poruka da moramo da budemo jaki, da ne smemo da pokažemo slabost, da treba da izdržimo sve udarce, da budemo jaki kao stena, da budemo oslonac, da ćutimo i trpimo jer će eto nešto proći, k'o te šta pita, moraš da doneseš hranu na sto… Ja se šalim, mada verujem da u tome ima dosta istine, da su dve glavne aktivnosti u kojima su muškarci vekovima učestvovali podrazumevale čutanje. To su lov i rat. Kad hoćeš nešto da uloviš, moraš da ćutiš. Inače će te čuti i pobeći će životinja, a isto i u ratu. I tu moraš da ćutiš, da te ne bi otkrili. I onda smo mi navikli da ćutimo i da malo toga delimo. To ćutanje leži i u tim nagomilanim, viševekovnim iskustvima – navodi Stojiljković.
Gost našeg podkasta pojašnjava i da mu porodični život jako prija i da mu je to važan segment života, kao i boravak sa dobrim, pozitivnim ljudima.
– U poslednjih par godina supruga i ja redovno idemo na koncerte Beogradske filharmonije i to nam je hrana za dušu. Ja se svaki put posle koncerta osećam kao da sam bio na masaži. Preporođeno – navodi Stojiljković.
