Od pevanja i plesa do nastupa i nagrada

Prošle nedelje Jovani Lazić stigao je konačno klavir. Njena sreća i radost bile su ogromne. Nije gubila vreme, počela je odmah da vežba i da u tome uživa. Ipak je ona sada u četvrtom razredu niže muzičke škole „Dr Vojislav Vučković”, odsek – solo pevanje.

I ovo ne bi bila vest za novine i povod za pisanje da Jovana nije već s tri godine dobila dijagnozu autizma. Za porodicu to je tada bio veliki izazov i nepoznanica.

– Polako smo počeli da sazrevamo i da živimo s našim problemom. Učili smo Jovanu svemu, ali i ona nas. Trudili smo se da Milici i Dušanu približimo problem njihove sestre. Njih troje imaju divan međusobni odnos. Živeti s autizmom zahteva mnogo odricanja, ograničenja, strepnji i strahova. Bilo je uspona i padova. Jovana je sazrevala, rasla, polako su prijatelji i rođaci počeli da se angažuju oko njenih aktivnosti, da nam daju podršku, koja nam je mnogo značila – priča majka Natalija.

Kad se talenat prepozna na vreme

Njena profesija je usko vezana za pozorište, ona je pozorišni producent i veliki zaljubljenik „u daske koje život znače”. Trudila se da tu ljubav prenese deci, a kod Jovane je, kaže, u tome uspela u potpunosti:

– Jovana je još kao jako mala pokazala talenat vezan za muziku. Krenulo je s nastupima na školskim priredbama, a onda su kockice počele da se slažu: pevanje, ples, nastupi na raznim manifestacijama.

Prvi susret s profesionalnim pozorištem devojčica je imala 2013. godine kada je nastala predstava „Čarobno putovanje”, u režiji Đorđa Makarevića, inkluzivni mjuzikl, u kojem su glavni akteri osobe s autizmom. Ova predstava dobila je godišnju nagradu Grada Beograda u oblasti umetnosti i stvaralaštva mladih.

Dalje, Jovana je učestvovala na Bunt festivalu, čiji su osnivači prepoznali značaj uključivanja talentovanih mladih osoba s invaliditetom u svoje programe.

Na poziv Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom, Jovana je bila jedan od promotora medijske kampanje „Integritet”, u okviru koje je s trubačkim orkestrom Marka Markovića snimila spot za numeru „Jovano, Jovanke”.

Zatim, tu su i mnogi drugi inkluzivni programi, među kojima i kabare „Svi smo isti”, „ Opančareva putešestvija”, „Beograd kroz vekove”, „Novogodišnja bajka”, koncert „Muzički vremeplov”...

– Većinu ovih programa režirao je Đorđe Makarević, koji je s mladim umetnicima s različitim vrstama invaliditeta izgradio prijateljski odnos pun razumevanja i empatije, ali i visok stepen profesionalizma – ističe Natalija.

Majka naglašava da je izbor porodice bio da o Jovani javno govore na jedan afirmativan način, ukazujući na njen talenat.

– To je jako važno, jer tako će možda naša priča ohrabriti neke druge roditelje koji primete kod svoje dece bilo koji talenat da se upuste u umetnost –

dodaje Natalija.

Devojčica je učestvovala na koncertima ansambla „Kolo” gde je bila gost – solista, nastupala je i s Biljom Krstić, Markom Luisom na festivalu „Nišvil”, Bojanom Stamenov, Markom Markovićem, Dečjom filharmonijom pod dirigentskom palicom Ljubiše Jovanovića. Već nekoliko godina pohađa časove solo pevanja kod prvakinje Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Nataše Jović Trivić.

– U početku je postojala bojazan kako će to Jovana uopšte prihvatiti, da li će razumeti instrukcije koje se tiču vokalne i tehnike disanja, stava tela, držanja, rad s korepetitorom, interpretacije na italijanskom, engleskom, nemačkom jeziku. Ali, ona se jako trudi, ne voli da greši, vežba. Jovana je imala svoj prvi solistički koncert 2019. godine, u prostoru muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu. Repertoar je bio raznovrstan, od starih italijanskih majstora pa do numera iz crtanih filmova – nabraja Natalija.

Za taj koncert Jovana je dobila godišnju nagradu grada Beograda u oblasti umetnosti stvaralaštva mladih.

Umetnost u borbi protiv predrasuda

Natalija Lazić objašnjava kako je njena ćerka, baveći se muzikom i pozorištem, učestvujući u raznim umetničkim projektima izuzetno napredovala: sazrela je, socijalizovala se, dobila samopouzdanje. Na probama je pažljiva, sluša rediteljske instrukcije, strpljivo čeka na svoj red, vrlo je posvećena i predana radu. To govori koliku zapravo moć pozorište i umetnost mogu da imaju na razvoj ove dece. Aplauzi, ovacije su poseban doživljaj za svakog umetnika, pa i za Jovanu.

– Velika je moć igre, muzike, magija pozorišne umetnosti. Zbog toga je jako važno da za osobe koje su drugačije od nas postoje ovakve aktivnosti. Neophodno je omogućiti im da stvaraju, da budu kreativni, da imaju mogućnost da pokažu svoj talenat i dar. Kao porodica zahvalni smo svim ljudima, a ima ih zaista dosta, koji su prepoznali Jovanin talenat, verovali u nju, dali joj priliku da to i pokaže. U našoj priči se pokazalo i dokazalo da je umetnost moćno oružje u borbi protiv predrasuda. Takođe i neodustajanje je jako važan motiv – poručuje Natalija Lazić.