Na staze zdravlja u ranu jesen
Okolina Banje Vrujci bogata je istorijskim mestima, pa dok god traje miholjsko leto može se uživati u šetnjama, ali i bazenima s termalnom vodom
Kuda za vikend? U Banju Vrujci. Nalazi se na pola puta od Ljiga do Mionice, kojoj pripada teritorijalno, i na sat vremena vožnje novim auto-putem od Beograda. Meteorolozi su najavili miholjsko leto, a ovde se pružaju razne mogućnosti počev od plivanja u bazenima s termomineralnom vodom. Oni na otvorenom će raditi, kako nam je rekao Predrag Delić, izvršni direktor u hotelu „Vrujci”, sve dok spoljna temperatura ne bude ispod 18 stepeni, zato što je temperatura vode 27 stepeni.
Ako bude hladnije, tu je zatvoreni bazen, takođe s termalnom vodom.
Okolina banje bogata je istorijskim mestima, a postoji i pet staza zdravlja za pešačenje od pet do 30 kilometara. Ima šta i da se poseti. Nezaobilazan je Muzej kamena Pece Petrovića, manastir Ribnica, Struganik, rodna kuća Živojina Mišića.
Most za odvažne
Priroda je ovde bila darežljiva. Ono što je do ljudi stane u natpis „Most prelazite na vlastitu odgovornost”, jesmo li prestrogi – jesmo, zato što banja zaslužuje bolji tretman.
Kada smo se iz pravca Ljiga spustili na 180 metara nadmorske visine do table „Banja Vrujci”, zapitali smo se – gde je? Ništa ne ukazuje da smo na turističkom mestu koje baštini 90 godina dugu tradiciju. Putem na koji usmerava putokaz prolazimo pored table „Terme Vrujci”. Iz daljine se vide ogromni tobogani okruženi njivama. S druge strane puta stovarište peska, uz put rečica koja liči na deponiju smeća koje je zaraslo u travu i šipražje.
Uz bazene je i poveliki nedovršen kompleks hotela. Zasad stoji kao spomenik ideji da se baš ovde pravi veliki velnes i spa centar. Zub vremena uzima danak, pa izdaleka velelepno zdanje izbliza je ruina.
U produžetku, duž puta s leve strane lepe kuće, cvetnih dvorišta, sa sobama za izdavanje. S druge strane puta polje na koje se nadovezuju sportski tereni i drvored.
Za većinu posetilaca upravo ovde počinje Banja Vrujci, jer je vezuju za ovdašnji hotel. Svaki sunčan dan ovde se koristi za banjanje u rečici Gornja Toplica, ne naplaćuje se. Većina koristi lekovito blato premazujući pojedine delove ili celo telo, nakon toga sačekaju da se osuši, pa u toploj vodi operu. Objašnjavaju nam da se pokazalo delotovornim kod reumatoloških oboljenja, psorijaze, proširenih vena, za brzo zarastanje rana...
Tu je i Most ljubavi, pošta, prodavnica.
Jedna od atrakcija banje je i fijaker koji vozi s jednog na drugi kraj Popadića – kako se zove naselje u kojem se nalaze termalni izvori.
Ima banja i kej pored Gornje Toplice, koja se naziva tako jer se i po najvećoj zimi voda u njoj ne ledi, već isparava od toplote.
Šetalište zaraslo u travu
Neko je lepo zamislio šetalište pored reke. Napravljena je staza, postavljene klupe i kandelabri i… sve zaraslo u travu. Tu je i most koji je postao prava atrakcija zbog natpisa da prelazite na vlastitu odgovornost. Povezuje park banje s gornjim zapadnim delom naselja koje gravitira hotelu, zapravo bazenima. Konstruisali su ga, kako nam rekoše, meštani kao privremeni nakon poslednje velike poplave. Svesni njegovih nedostataka stavili su tablu s upozorenjem. Nije on nestabilan, nisu mu ni daske trule, a ima i takvih, ali nema ogradu, a širok je jedan metar.
Od „divlje” banje do današnjih dana
Prvi pisani tragovi o lekovitosti voda datiraju iz perioda Kolubarske bitke (kraj 1914. godine). Tad su se srpski vojnici ovde oporavljali.
Prva kupatila izgradili su zemljoradnici na čijim imanjima su se nalazi mineralni izvori. Kupatilo „Vojvoda Mišić” s dva bazena podignuto je 1938. godine.
Prva hemijska analiza vode urađena je 1958. godine na Balneološkom institutu u Beogradu. Hotel „Vrujci” izgrađen je 1979. i za sada je jedini u banji. Temelji modernog centra „Prva nova banja”, postavljeni su u martu 2007. Nedovršeni spa centar preuzela je 2017. firma „Samo rad” iz Aleksandrovca. Prve pare su uložili u renoviranje bazena u sklopu kompleksa „Terme Vrujci”, pored smeštajnih kapaciteta nikao je i akva park.
Crkva Ognjene Marije
U centru banje nalazi se Crkva Svete Marine, poznatija u narodu kao Ognjena Marija. Podignuta je 2007. godine novcem vernika iz: Popadića, Rakara, Berkovca, Gunjice, Veliševca i Babajića. U sklopu crkvene porte 2008. izgrađena je i crkva posvećena Svetom evangelisti Jovanu, ktitor je Hadži Vera Stevanović.
