На стазе здравља у рану јесен
Околина Бање Врујци богата је историјским местима, па док год траје михољско лето може се уживати у шетњама, али и базенима с термалном водом
Куда за викенд? У Бању Врујци. Налази се на пола пута од Љига до Мионице, којој припада територијално, и на сат времена вожње новим ауто-путем од Београда. Метеоролози су најавили михољско лето, а овде се пружају разне могућности почев од пливања у базенима с термоминералном водом. Они на отвореном ће радити, како нам је рекао Предраг Делић, извршни директор у хотелу „Врујци”, све док спољна температура не буде испод 18 степени, зато што је температура воде 27 степени.
Ако буде хладније, ту је затворени базен, такође с термалном водом.
Околина бање богата је историјским местима, а постоји и пет стаза здравља за пешачење од пет до 30 километара. Има шта и да се посети. Незаобилазан је Музеј камена Пеце Петровића, манастир Рибница, Струганик, родна кућа Живојина Мишића.
Мост за одважне
Природа је овде била дарежљива. Оно што је до људи стане у натпис „Мост прелазите на властиту одговорност”, јесмо ли престроги – јесмо, зато што бања заслужује бољи третман.
Када смо се из правца Љига спустили на 180 метара надморске висине до табле „Бања Врујци”, запитали смо се – где је? Ништа не указује да смо на туристичком месту које баштини 90 година дугу традицију. Путем на који усмерава путоказ пролазимо поред табле „Терме Врујци”. Из даљине се виде огромни тобогани окружени њивама. С друге стране пута стовариште песка, уз пут речица која личи на депонију смећа које је зарасло у траву и шипражје.
Уз базене је и повелики недовршен комплекс хотела. Засад стоји као споменик идеји да се баш овде прави велики велнес и спа центар. Зуб времена узима данак, па издалека велелепно здање изблиза је руина.
У продужетку, дуж пута с леве стране лепе куће, цветних дворишта, са собама за издавање. С друге стране пута поље на које се надовезују спортски терени и дрворед.
За већину посетилаца управо овде почиње Бања Врујци, јер је везују за овдашњи хотел. Сваки сунчан дан овде се користи за бањање у речици Горња Топлица, не наплаћује се. Већина користи лековито блато премазујући поједине делове или цело тело, након тога сачекају да се осуши, па у топлој води оперу. Објашњавају нам да се показало делотоворним код реуматолошких обољења, псоријазе, проширених вена, за брзо зарастање рана...
Ту је и Мост љубави, пошта, продавница.
Једна од атракција бање је и фијакер који вози с једног на други крај Попадића – како се зове насеље у којем се налазе термални извори.
Има бања и кеј поред Горње Топлице, која се назива тако јер се и по највећој зими вода у њој не леди, већ испарава од топлоте.
Шеталиште зарасло у траву
Неко је лепо замислио шеталиште поред реке. Направљена је стаза, постављене клупе и канделабри и… све зарасло у траву. Ту је и мост који је постао права атракција због натписа да прелазите на властиту одговорност. Повезује парк бање с горњим западним делом насеља које гравитира хотелу, заправо базенима. Конструисали су га, како нам рекоше, мештани као привремени након последње велике поплаве. Свесни његових недостатака ставили су таблу с упозорењем. Није он нестабилан, нису му ни даске труле, а има и таквих, али нема ограду, а широк је један метар.
Од „дивље” бање до данашњих дана
Први писани трагови о лековитости вода датирају из периода Колубарске битке (крај 1914. године). Тад су се српски војници овде опорављали.
Прва купатила изградили су земљорадници на чијим имањима су се налази минерални извори. Купатило „Војвода Мишић” с два базена подигнуто је 1938. године.
Прва хемијска анализа воде урађена је 1958. године на Балнеолошком институту у Београду. Хотел „Врујци” изграђен је 1979. и за сада је једини у бањи. Темељи модерног центра „Прва нова бања”, постављени су у марту 2007. Недовршени спа центар преузела је 2017. фирма „Само рад” из Александровца. Прве паре су уложили у реновирање базена у склопу комплекса „Терме Врујци”, поред смештајних капацитета никао је и аква парк.
Црква Огњене Марије
У центру бање налази се Црква Свете Марине, познатија у народу као Огњена Марија. Подигнута је 2007. године новцем верника из: Попадића, Ракара, Берковца, Гуњице, Велишевца и Бабајића. У склопу црквене порте 2008. изграђена је и црква посвећена Светом евангелисти Јовану, ктитор је Хаџи Вера Стевановић.
