Bog mi je dao dva talenta
Dugo sam se uspešno bavila i glumom i pevanjem. Kada bi se umorila od jednog posla, otišla bih na drugi. Nisam imala vremena da se zasitim i da mi dosadi, priča ova dama srpskog glumišta
Imam energije i snage, umem da budem uporna i da se radujem svakom poslu, kaže u ćaskanju za „TV reviju“ dama našeg glumišta, Snežana Savić koju smo zatekli na snimanju serije „Derbi u kafani Autokomanda“ autora Dragiše Kovačevića.
- Normalno je da se u našem poslu čovek i zasiti, ali ja sam imala tu sreću da mi je bog dao dva talenta. Po vokaciji sam glumica jer sam to diplomirala, a moje prisustvo na muzičkoj sceni se slučajno desilo posle uloge u „Koštani“ gde sam i pevala. Dugo sam se uspešno bavila i tim poslom. Kada bi se umorila od jednog, otišla bih na drugi. Nisam imala vremena da se zasitim i da mi dosadi – u ispovednom tonu nastavlja naša sagovornica koju pamtimo po mnogim televizijskim hitovima, ali i nezaboravnim melodijama.
- Sada, u ovim godinama, imam želju da ono što nisam stigla da uradim u glumačkom poslu, nadomestim još nekim ulogama koje će biti dobre i koje će publika primetiti – skromno kazuje.
Uloga nezaobilazne Jele u seriji „Derbi u kafani Autokomanda“, koja se snima ovih dana u studiju u tržnom centru „Stadion“, tik ispod stadiona FK „Voždovac“, kako tvrdi, baš joj je legla. Jer, kaže, nikada nije igrala ulogu drske, bezobrazne žene bez dlake na jeziku, koja je u stanju da kaže sve što pomisli.
- Baš mi je katarzična uloga. Napokon mogu da budem ono što nikada nisam bila, da nemam zadršku, da imam potpunu slobodu da izrazim sve što u tom trenutku osećam. Moja pokojna majka zvala se Jelica, a zvali su je Jelka. Kada me je pre neki dan tim imenom nazvao moj kolega Boda Ninković, tako mi je to nekako teško palo. Doživljavam ovu ulogu kao neku vrstu omaža mojoj majci koja nas je napustila u februara ove godine – sa puno emocija priča Savićeva.
Poverava nam da ima još mnogo želja.
- Imala sam sreću da budem pozvana u Atelje 212 posle 50 godina. U ovom teatru sam počela, na poziv Mire Trailović. „Petrijin venac“ je bila moja diplomska predstava. Zamislite, kako se taj krug zatvara, i da sam posle nepunih pet decenija ponovo kročila u taj teatar. Srce mi je bilo puno – sa suzama u očima priča.
U predstavi „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Snežana Savić i peva. Reč je o izuzetnoj i delikatnoj predstavi koja je publika lepo prihvatila.
- Ovo je više od očekivanog. Ekipa je sjajna, svi su me lepo primili, kritike su pozitivne. Ispunjena sam time što sam uradila – u jednom dahu pojašnjava i nastavlja:
- I dalje volim da pevam i rado se odazivam tako lepim muzičkim svečanostima. Ne radim kao nekad jer sam mnogo bila prisutna na estradnoj sceni, proputovala svet, ostavila nekoliko pesama u narodnoj muzici.
Kako joj danas izgleda scena na kojoj je započela svoju karijeru?
- Fascinirana sam kako je ovo pozorište zadržalo svoj pečat i kako prati trendove, kako je sveže, sa idejama, kako ljudi rade u ne baš lakim uslovima, i igraju možda najbolje predstave u Beogradu.
U NOVOJ „TV REVIJI“ U PETAK 25. OKTOBRA, UZ „POLITIKU“ PROČITAJTE ŠTA SU DRUGI GLUMCI REKLI O SERIJI „DERBI U KAFANI AUTOKOMANDA“
