Prijateljstvo s dugom tradicijom

Željko Šajn specijalno za „Politiku”

Istorija savremenog sveta protkana je mehanizmima „velikih” aktera u moćnom pozicioniranju u njegovoj globalnoj podeli, ali i mogućnostima koje se kao posledica njihovog delovanja mogu otvoriti marginalizovanim, „malim” akterima. Na putu stvaranja novog globalnog sveta, pored Zapada sa EU, ne treba zanemariti ulogu globalnog severa i juga, zemalja koje su se integrisale u pokret nesvrstanih.

Upravo s područja takozvanog globalnog juga, iz Indije i Nepala, svedočimo političkim aktivnostima na parlamentarnom i monarhističkom nivou u sklopu stvaranja novog globalnog sveta.

Dok je Nepal napustio monarhiju, Butan je i dalje neguje, u Bangladešu je premijerka morala da napusti zemlju i prebegne u Indiju, koja kontroliše prijem novih članica u BRIKS i pokušava da uključi globalni jug u mirovnu misiju za ukrajinski rat. Naša ambasada u Nju Delhiju ne pokriva Kinu, već tamo imamo svoje diplomatsko predstavništvo. Naše dve ambasade prate više od tri i po milijarde ljudi i aktivnosti njihovih država u kontekstu dobrobiti za Srbiju. Važno je istaći da globalni jug, sem Bangladeša, nije priznao nezavisnost Kosova.

Nepal, zemlja Bude i Himalaja

Nepal, zemlja Himalaja, Bude, lotosa, hinduizma i budizma, ušuškan između velikih sila Indije i Kine, okružen je najvišim planinskim vrhovima sveta. Ova zemlja poznata je i po kulturnoj raznolikosti, držeći u zagrljaju 120 etničkih grupa i još toliko jezika koji se na ovoj teritoriji govore. Na raskršću hinduizma i budizma, kročili smo u zemlju koja ima apsolutnu toleranciju prema svim vidljivim razlikama. Toplina i gostoprimstvo ljudi među najcenjenijim su karakteristikama zemlje, što nakon ovog putovanja možemo i da potvrdimo.

Planinski lanac Himalaji pruža se kroz pet država, među njima su i dva politička svetska giganta Indija i Kina, zatim Kraljevina Butan, Pakistan i Nepal. Na području reka koje izviru na Himalajima, uključujući i Bangladeš, živi oko 750 miliona ljudi. Veliki Himalaji najseverniji su i najstariji od tri lanca, dosežući visinu i više od 6.000 metara. Tu se nalaze najviši vrhovi sveta: Mont Everest, K2 i Kančendžunga. Na Himalajima leži i većina indijskih država, Džamu i Kašmir, Himačal Pradeš, Utarančal, Sikim i Arunačal Pradeš, kao i pakistanska država Baltistan.

Zastava Nepala jedinstvena je, kao i sama država. Jedina nema četvorougaoni oblik, a smatra se najstarijom službenom zastavom na svetu. Plavi okvir predstavlja mir i harmoniju, u skladu s učenjem Bude. Unutar okvira nalazi se takozvana grimizna boja, nacionalna boja Nepala, koja simboliše hrabrost. Sunce na zastavi simbol je nade i verovanja da će zemlja trajati koliko i sama nebeska tela. Mesec, s druge strane, predstavlja umirujući karakter Nepalaca.

Nepal smo posetili samo mesec dana nakon formiranja vlasti. U julu je formirana nova vlada, u kojoj vodeće uloge imaju Komunistička partija Nepala (jedinstvena marksističko-lenjinistička), čiji je lider K. P. Šarma Oli, i Kongresna stranka Nepala, koju predvodi Šer Bahadur Deuba. Oni su na vlasti zamenili koaliciju predvođenu Komunističkom partijom maoista, koju predvodi Pušpa Kamal Dahal. Imajući u vidu da su vodeće dve stranke na nepalskoj političkoj sceni komunističke orijentacije, prirodna je njihova veza s Komunističkom partijom NR Kine. S druge strane, Kongresna stranka Nepala bliža je stavovima zvaničnog Delhija.

Budući da je Nepal deo inicijative „Pojas i put”, u junu se očekivalo da zvaničnici dve zemlje zaključe mapu puta implementacije projekata, ali do toga nije došlo zbog neslaganja oko finansiranja projekata. Nepalska strana je smatrala da će projekte finansirati Kina. Nepal je do sada izbegavao zamku uzimanja „povoljnih kineskih kredita”, a sada ostaje da se vidi kako će se nove vlasti u ovoj zemlji postaviti u vezi s ovim pitanjem.

Značaj Nju Delhija sve veći

U Nju Delhiju, gde nas je sačekao naš domaćin, ambasador Srbije, aerodromom je prohujala vest da je u Indiju prebegla premijerka Bangladeša Š. Hasina. Kao novinari, imali smo sreće da ovu vest ispratimo u žarištu njenog dešavanja.

Značaj Indije na globalnoj političkoj sceni dugo je bio marginalizovan, posebno sa stanovišta evrocentrističkog pogleda na svet, najčešće je ova zemlja posmatrana i sagledavana samo kao deo tzv. Trećeg sveta. Ipak, po nizu pokazatelja kojima se uobičajeno definiše mesto i značaj neke zemlje u savremenom svetu, Indija, sasvim izvesno, dolazi u red onih najznačajnijih. Reč je o jednoj od najstarijih civilizacija, čije se trajanje meri milenijumima, čije stanovništvo čini više od šestine ukupne svetske populacije. Uz to, Indija je sedma zemlja na svetu po veličini teritorije, pri samom vrhu po obimu industrijske proizvodnje, treća po broju vojnika, četvrta po snazi naoružanja, nuklearna sila...

Nije zanemarljiv njen angažman u međunarodnim organizacijama i grupacijama, predsedavanje u G20 i uloga koju je ova država imala u kontekstu predstavnika glasa globalnog juga. Značajan je i prijem Afričke unije u stalno članstvo G20 (na inicijativu indijskog premijera Modija) na samitu u Delhiju, u septembru 2023. godine. Indija deluje i u okviru regionalnih inicijativa, nastojeći da oživi i intenzivira saradnju u okviru inicijative BIMSTEC, za saradnju država regiona Bengalskog zaliva. Za ovu zemlju od posebnog značaja su ekonomski i transportni koridori prema Ruskoj Federaciji i Bliskom istoku, čija je izgradnja neizvesna usled sukoba između Izraela i Palestine. Indija nije deo kineske inicijative „Pojas i put”, jer ugrožava njene teritorijalne interese, prevashodno u pograničnim predelima.

Indija teži da gradi dobrosusedske odnose s državama iz okruženja. Međutim, na Maldivima je dobrosusedstvo uzburkao izbor prokineskog predsednika dr M. Muizua, u novembru 2023. godine. On je zahtevao povlačenje s Maldiva indijskih vojnika angažovanih na avionima i čamcima za hitne situacije. Ipak, uprkos zahlađenju u odnosima, predsednik Muiza je bio gost na junskoj ceremoniji polaganja zakletve premijera Modija, a tokom posete ministra inostranih poslova Maldiva Delhiju u maju maldivska strana je tražila dodatnu finansijsku pomoć od Indije u iznosu od pedeset miliona dolara.

Takođe, Indija je nakon izbijanja finansijske krize obezbedila finansijsku pomoć Šri Lanki u iznosu od četiri milijarde dolara. Ovu zemlju pomaže i Kina, koristeći ulogu kreditora za sprovođenje svojih ciljeva. Vlasti Šri Lanke su u januaru donele odluku o moratorijumu za prispeće istraživačkih brodova u njene luke zbog bojazni Delhija da se kineski brodovi koriste za špijunažu (sukob na relaciji Delhi‒Peking).

Kada je reč o saradnji u okviru BRIKS-a, Indija posebnu pažnju pridaje širenju broja članica i uticaja Kine. Otuda je veoma pažljiva u vidu proširenja članicama koje bi mogle da budu lojalni partneri Kini u okviru grupacije.

Kraljevina Butan ima tradicionalno dobre odnose s Delhijem i uspostavljene diplomatske odnose sa 54 države, premda nema diplomatske odnose s državama stalnim članicama SB UN. Kina nastoji da ojača svoje prisustvo u maloj azijskoj državi, koja ima 650.000 stanovnika, i želi da nastavi sa pregovorima u pogledu graničnih sporova na relaciji Butan‒Kina. Indiji, svakako, smeta da se pregovori vode bez njenog učešća, zbog strateški važne pozicije Butana u odnosu na Kinu.

Principijelni stav prema Kosovu i Metohiji

Značaj navedenih država u odnosu na Republiku Srbiju ogleda se u njihovom principijelnom postavljanju u odnosu na pitanje Kosova i Metohije (Indija, Šri Lanka, Nepal i Butan nisu priznali nezavisnost Kosova). S druge strane, Bangladeš je priznao nezavisnost Kosova, koje ima i svoju ambasadu u Daki.

Uloga Indije i država regiona, pored ekonomskog značaja, ima i širi politički karakter, koji se ogleda u njihovoj podršci Srbiji prilikom izglasavanja Rezolucije o Srebrenici. Republika Indija, Kraljevina Butan, Nepal, Šri Lanka i Maldivi bili su uzdržani prilikom glasanja, dok je Bangladeš podržao njeno izglasavanje. Pojedinci navode da je stav Bangladeša usledio nakon pritisaka SAD.