Пријатељство с дугом традицијом
Топлина и гостопримство чекају путнике из Србије на сваком кораку. Индија, Краљевина Бутан, Непал, Шри Ланка и Малдиви били су уздржани приликом гласања Резолуције о Сребреници
Жељко Шајн специјално за „Политику”
Историја савременог света проткана је механизмима „великих” актера у моћном позиционирању у његовој глобалној подели, али и могућностима које се као последица њиховог деловања могу отворити маргинализованим, „малим” актерима. На путу стварања новог глобалног света, поред Запада са ЕУ, не треба занемарити улогу глобалног севера и југа, земаља које су се интегрисале у покрет несврстаних.
Управо с подручја такозваног глобалног југа, из Индије и Непала, сведочимо политичким активностима на парламентарном и монархистичком нивоу у склопу стварања новог глобалног света.
Док је Непал напустио монархију, Бутан је и даље негује, у Бангладешу је премијерка морала да напусти земљу и пребегне у Индију, која контролише пријем нових чланица у БРИКС и покушава да укључи глобални југ у мировну мисију за украјински рат. Наша амбасада у Њу Делхију не покрива Кину, већ тамо имамо своје дипломатско представништво. Наше две амбасаде прате више од три и по милијарде људи и активности њихових држава у контексту добробити за Србију. Важно је истаћи да глобални југ, сем Бангладеша, није признао независност Косова.
Непал, земља Буде и Хималаја
Непал, земља Хималаја, Буде, лотоса, хиндуизма и будизма, ушушкан између великих сила Индије и Кине, окружен је највишим планинским врховима света. Ова земља позната је и по културној разноликости, држећи у загрљају 120 етничких група и још толико језика који се на овој територији говоре. На раскршћу хиндуизма и будизма, крочили смо у земљу која има апсолутну толеранцију према свим видљивим разликама. Топлина и гостопримство људи међу најцењенијим су карактеристикама земље, што након овог путовања можемо и да потврдимо.
Планински ланац Хималаји пружа се кроз пет држава, међу њима су и два политичка светска гиганта Индија и Кина, затим Краљевина Бутан, Пакистан и Непал. На подручју река које извиру на Хималајима, укључујући и Бангладеш, живи око 750 милиона људи. Велики Хималаји најсевернији су и најстарији од три ланца, досежући висину и више од 6.000 метара. Ту се налазе највиши врхови света: Монт Еверест, К2 и Канченџунга. На Хималајима лежи и већина индијских држава, Џаму и Кашмир, Химачал Прадеш, Утаранчал, Сиким и Аруначал Прадеш, као и пакистанска држава Балтистан.
Застава Непала јединствена је, као и сама држава. Једина нема четвороугаони облик, а сматра се најстаријом службеном заставом на свету. Плави оквир представља мир и хармонију, у складу с учењем Буде. Унутар оквира налази се такозвана гримизна боја, национална боја Непала, која симболише храброст. Сунце на застави симбол је наде и веровања да ће земља трајати колико и сама небеска тела. Месец, с друге стране, представља умирујући карактер Непалаца.
Непал смо посетили само месец дана након формирања власти. У јулу је формирана нова влада, у којој водеће улоге имају Комунистичка партија Непала (јединствена марксистичко-лењинистичка), чији је лидер К. П. Шарма Оли, и Конгресна странка Непала, коју предводи Шер Бахадур Деуба. Они су на власти заменили коалицију предвођену Комунистичком партијом маоиста, коју предводи Пушпа Камал Дахал. Имајући у виду да су водеће две странке на непалској политичкој сцени комунистичке оријентације, природна је њихова веза с Комунистичком партијом НР Кине. С друге стране, Конгресна странка Непала ближа је ставовима званичног Делхија.
Будући да је Непал део иницијативе „Појас и пут”, у јуну се очекивало да званичници две земље закључе мапу пута имплементације пројеката, али до тога није дошло због неслагања око финансирања пројеката. Непалска страна је сматрала да ће пројекте финансирати Кина. Непал је до сада избегавао замку узимања „повољних кинеских кредита”, а сада остаје да се види како ће се нове власти у овој земљи поставити у вези с овим питањем.
Значај Њу Делхија све већи
У Њу Делхију, где нас је сачекао наш домаћин, амбасадор Србије, аеродромом је прохујала вест да је у Индију пребегла премијерка Бангладеша Ш. Хасина. Као новинари, имали смо среће да ову вест испратимо у жаришту њеног дешавања.
Значај Индије на глобалној политичкој сцени дуго је био маргинализован, посебно са становишта евроцентристичког погледа на свет, најчешће је ова земља посматрана и сагледавана само као део тзв. Трећег света. Ипак, по низу показатеља којима се уобичајено дефинише место и значај неке земље у савременом свету, Индија, сасвим извесно, долази у ред оних најзначајнијих. Реч је о једној од најстаријих цивилизација, чије се трајање мери миленијумима, чије становништво чини више од шестине укупне светске популације. Уз то, Индија је седма земља на свету по величини територије, при самом врху по обиму индустријске производње, трећа по броју војника, четврта по снази наоружања, нуклеарна сила...
Није занемарљив њен ангажман у међународним организацијама и групацијама, председавање у Г20 и улога коју је ова држава имала у контексту представника гласа глобалног југа. Значајан је и пријем Афричке уније у стално чланство Г20 (на иницијативу индијског премијера Модија) на самиту у Делхију, у септембру 2023. године. Индија делује и у оквиру регионалних иницијатива, настојећи да оживи и интензивира сарадњу у оквиру иницијативе БИМСТЕЦ, за сарадњу држава региона Бенгалског залива. За ову земљу од посебног значаја су економски и транспортни коридори према Руској Федерацији и Блиском истоку, чија је изградња неизвесна услед сукоба између Израела и Палестине. Индија није део кинеске иницијативе „Појас и пут”, јер угрожава њене територијалне интересе, превасходно у пограничним пределима.
Индија тежи да гради добросуседске односе с државама из окружења. Међутим, на Малдивима је добросуседство узбуркао избор прокинеског председника др М. Муизуа, у новембру 2023. године. Он је захтевао повлачење с Малдива индијских војника ангажованих на авионима и чамцима за хитне ситуације. Ипак, упркос захлађењу у односима, председник Муиза је био гост на јунској церемонији полагања заклетве премијера Модија, а током посете министра иностраних послова Малдива Делхију у мају малдивска страна је тражила додатну финансијску помоћ од Индије у износу од педесет милиона долара.
Такође, Индија је након избијања финансијске кризе обезбедила финансијску помоћ Шри Ланки у износу од четири милијарде долара. Ову земљу помаже и Кина, користећи улогу кредитора за спровођење својих циљева. Власти Шри Ланке су у јануару донеле одлуку о мораторијуму за приспеће истраживачких бродова у њене луке због бојазни Делхија да се кинески бродови користе за шпијунажу (сукоб на релацији Делхи‒Пекинг).
Када је реч о сарадњи у оквиру БРИКС-а, Индија посебну пажњу придаје ширењу броја чланица и утицаја Кине. Отуда је веома пажљива у виду проширења чланицама које би могле да буду лојални партнери Кини у оквиру групације.
Краљевина Бутан има традиционално добре односе с Делхијем и успостављене дипломатске односе са 54 државе, премда нема дипломатске односе с државама сталним чланицама СБ УН. Кина настоји да ојача своје присуство у малој азијској држави, која има 650.000 становника, и жели да настави са преговорима у погледу граничних спорова на релацији Бутан‒Кина. Индији, свакако, смета да се преговори воде без њеног учешћа, због стратешки важне позиције Бутана у односу на Кину.
Принципијелни став према Косову и Метохији
Значај наведених држава у односу на Републику Србију огледа се у њиховом принципијелном постављању у односу на питање Косова и Метохије (Индија, Шри Ланка, Непал и Бутан нису признали независност Косова). С друге стране, Бангладеш је признао независност Косова, које има и своју амбасаду у Даки.
Улога Индије и држава региона, поред економског значаја, има и шири политички карактер, који се огледа у њиховој подршци Србији приликом изгласавања Резолуције о Сребреници. Република Индија, Краљевина Бутан, Непал, Шри Ланка и Малдиви били су уздржани приликом гласања, док је Бангладеш подржао њено изгласавање. Појединци наводе да је став Бангладеша уследио након притисака САД.
