Stiže nam Zlatno doba
Sumnjam da veći broj gostiju žurke Veliki Getsbi nije znalo da je književnik F. Skot Ficdžerald, poput svog junaka, slavio bogatstvo i sjaj svoga doba, ali i osećao nelagodu zbog neobuzdanog materijalizma i nedostatka morala svojih savremenika
Ako kojim slučajem niste primetili, u Srbiju je sa jeseni, uz zlatno lišće, stiglo i Zlatno doba. Ako je bar verovati Željku Mitroviću koji je iz svog hrama poručio da će Srbija za sve njene stanovnike biti Zemlja čuda... Ona u kojoj se jede kraljevski rižoto, toči šampanjac u izobilju, kao iz česme, i u kojoj ćemo, kao u antičkoj Grčkoj, živeti kao bogovi. Nećemo morati da radimo da bismo preživeli. Dovoljno će biti samo da budemo što kreativniji u psovkama, glagoljivi u svađama i uđemo, poput Alise, u Zemlju čuda zvanu „Elita“.
Vozićemo se letećim automobilima jer metro je odavno prevaziđena stvar, jurišaćemo u oružanim dronovima i podmlađivati se u supersoničnim komorama... svi zajedno, kolektivno, duvati svećice na slavljeničkoj torti, u prajm tajmu, u cenralnom dnevniku. Eh, kada bi nam svaki dan u informativnim emisijama bio takav, prazničan, bez loših vesti... Gde bi se samo slavilo i uživalo u slikama raskošne žurke veka, na kojoj su se svi ujedinili i zagrlili, i prijatelji i suparnici I novac će nam padati sa neba, umesto kiše. Tada nam ni kiša neće biti potrebna da nahrani rodne njive... Šta će nam, kad je možemo imati na televiziji, i uživati u njoj, uz pomoć veštačke inteligencije. A i žito, šta će nam? Ješćemo ga sa ekrana... Samo nam dajte igara!
U toj Zemlji čuda, u kojoj „siromašni postaju sve siromašniji, a bogati sve bogatiji“, veselilo se na rođendanskom partiju u stilu „Velikog Getsbija“, koji je bio obavezan dres kod. Važno je bilo da se gosti odenu u modne krpice iz dvadesetih godina prošlog veka kada se radnja ovog romana velikog F. Skota Ficdžeralda dešava, ali sumnjam da veći broj njih nije znalo da je ovaj književnik, poput svog junaka, slavio bogatstvo i sjaj svoga doba, ali i osećao nelagodu zbog neobuzdanog materijalizma i nedostatka morala svojih savremenika. Iako je živeo na ekskluzivnoj lokaciji, na Long Ajlendu, Ficdžerald nije odobravao ekstravagantne zabave, a bogate osobe su ga razočaravale i njihov privilegovani način života je smatrao moralno uznemirujućim. Možda je Getsbi žurka samo pojedine uznemirila, dok je većinu gladnih zasitila jer jedemo više očima nego ustima... O praznim stomacima razmišljaćemo sutra.
Ali, što bi taj isti narod rekao – život je nekom majka, nekom maćeha. Oni prema kojima se više odnosio kao majka prema neželjenom, tuđem, usvojenom, nametnutom detetu, upravo takvima, koji možda nisu rođeni pod srećnom zvezdom kao Veliki Getsbi, bila je posvećena sjajna emisija sportskog novinara RTS-a, Nenada Đurovića pod nazivom „Igre širom otvorene“. Ovo je bio svojevrsni omaž Paraolimpijskim igrama, ali i samom Parizu koji je posle dva velika takmičenja ispunio misiju i ostavio veliko sportsko nasleđe.
Priča prati učešće srpskih paraolmpijaca koji su osvojili medalje, sa fokusom na tešku situaciju kroz koju je prošao paraatletičar Nebojša Đurić. Otrežnjujuća je bila priča o tome kako je izgledala borba da se Nebojši vrati srebrna medalja u bacanju kugle i koji su najslavniji momenti za Paraolimpijski tim Srbije. Bez velikog senzacionalizma, patetike, lažnog patriotizma, Đurović je pitko, nenametljivo, iskusno predstavio uspeh ovih naših sportista koji nadmašuje sve druge, i podsetio nas, indirektno, šta je život, zbog čega treba da budemo srećni, čemu da težimo, nadamo se i koji su nam prioriteti... I koga treba da slavimo, da li ove ljude natčovečanske snage ili Velikog Getsbija. Osim toga, Đurović nam je, uz pomoć direktora fotografije, Vladana Bugarskog, približio duh Pariza i načinio pravu, davno zaboravljenu, reportažu koja zadivljuje i slikom, i atmosferom, i poukom.
„... Snaga ljudske volje je nezaustavljiva. Pariz im je pržio šansu šansu da praznuju ono što su postali. I kao što je jednom Viktor Igo napisao – Pariz je praznik. Praznik sporta i jednakosti u sportu“ – zaključio je Đurović ispod Ajfelovog tornja.
Kad smo već kod slavnih književnika, prisetimo se još jednog. „Sve će to narod pozlatiti“ – poručio je Laza Lazarević opisujući težak položaj ratnih invalida i nehuman odnos tadašnje srpske države prema njima.
Sve će to narod pozlatiti. Zaista, dolazi nam Zlatno doba!
U NOVOM "KADRIRANjU" U PETAK 4. OKTOBRA, U "TV REVIJI" PROČITAJTE DA LI NAM TELEVIZIJE ZAISTA ŽELE DOBAR DAN I ZAŠTO JE RTS POSTAO TABLOIDAN
