Kako prevazići usamljenost
Za sreću i zadovoljstvo u životu neophodna je istinska povezanost s drugima, tvrdi psiholog Aleksandra Solujić
U svim sredinama ima bar ponekog kog ostali „etiketiraju” da je „sam svoj” ili kao nekoga ko „živi u svom svetu”. Uglavnom je reč o manje komunikativnim ličnostima, ali mnogi i ljude koji provode život ili dosta vremena sami, smatraju zapravo usamljenima. Samoća i usamljenost, međutim, čak iako se podudaraju, uvek su bila dva pojma različitog značenja, podseća i psiholog Aleksandra Solujić.
„Postoji podatak da je šezdeset odsto onih koji govore da se osećaju usamljeno ljudi koji su u emotivnom odnosu s partnerom, tako da je glavna odlika usamljenosti, u stvari, samo doživljaj osobe da je sama i izolovana. Osobi koja pati jer je usamljena fali ne samo komunikacija, već i povezanost i bliskost s drugim ljudskim bićem.Ljudi koji su usamljeni najčešće imaju neki problem u sposobnosti da budu bliski i da uspostave lični odnos”, kaže za „Magazin”.
Verovatno je da je svako od nas u nekom periodu iskusio usamljenost. Neke životne situacije sa sobom je nose. Osećanje da smo izolovani i otuđeni dugo vremena ili u situaciji u kojoj to nije očekivano, problem je na kojem valja raditi, upozorava kao psiholog, dodajući:
„Detinjstvo i rani modeli odnosa koji smo imali postaju osnova za sve kasnije odnose. Moguće je da su ljudi koji imaju neprekidan doživljaj usamljenosti imali neka neprijatna iskustva u godinama kada se ličnost formira, kao što su nedostatak ljubavi i pažnje, zanemarivanje i slično. Zbog nepovoljnih iskustava tokom razvoja čovek je naučio da očekivanja koja ima umanji i ostane distanciran.”
Sami zajedno
Biti u vezi s nekim nije štit od usamljenosti, naglašava. Često ljudi ostaju u nezadovoljavajućem odnosu jer se plaše usamljenosti, a paradoksalno je to što već „žive ono čega se plaše”. Ako je jedan emotivni partner usamljen i drugi je: „Oboje doprinose takvom stanju. I za svakog bi bilo korisno da preispita svoju ulogu u usamljenosti u jednoj vezi ili braku. Ono što možete da uradite jeste da pokrenete neku temu koja nije puka razmena informacija, pitajte za mišljenje o nečemu i saslušajte. Sedite do partnera dok se bavi nečim čime se uobičajeno bavi kako bi maskirao usamljenost i dajte šansu i njemu i sebi učestvujući u toj aktivnosti. Nema sumnje da će u početku biti teško, ali vredi potruditi se”, preporuka je za parove.
Ljudi se danas često okreću raznim strategijama koje privremeno „maskiraju usamljenost”. Vreme provode zatrpani poslom, uz televiziju i društvene mreže ili u stalnim izlascima i beznačajnim kontaktima. Ništa od ovoga „ne radi posao”, kako popularno kaže psiholog, bar ne dugoročno.
„Maskirajući” se pretrpavanjem poslom, navode to kao razlog zašto nisu u kontaktu s drugima, a u isto vreme zahvaljujući poslu nemaju vremena da razmišljaju i suoče se sa svojom situacijom, objašnjava.
„Gledajući televiziju često imaju iluziju da nisu sami i život s ekrana vide kao model kako bi trebalo da izgleda njihov. Nerealni modeli otežavaju izgradnju realnih odnosa. Neki se, pak, od usamljenosti brane stalnim uspostavljanjem novih kontakata uz devizu ’Nijedan poziv se ne odbija’. Ulaze i u razne odnose, ne shvatajući da brojnost kontakata ili novih veza nije povezana s doživljajem usamljenosti, već je u pitanju njihov kvalitet. Ipak, u toj brojnosti i učestalosti kontakata povećava se mogućnost da neki od njih postane značajan i da se izađe iz pogrešne veze ili nekonstruktivnih poznanstava”, dodaje.
Nekima su za takav zdrav kontakt, kaže, prepreke sumorna i pesimistična predviđanja, drugi sebe vide na nerealističan i iskrivljen način i propuštaju znake nečije zainteresovanosti. Usamljeni ljudi mogu biti i neprijateljski nastrojeni, što druge gura od njih. Odnose koji postoje oni potcenjuju i omalovažavaju, teško im je i da pokrenu inicijativu.
„Ako imate doživljaj da ste usamljeni, obratite pažnju na ljude, na njihove misli i osećanja. Bavite se drugima. Dobri odnosi se grade. Preispitajte uverenja o sebi i njima. Aktivirajte stara prijateljstva i pokažite interes za nove ljude. Negujte odnose koje imate, posvetite im pažnju i vreme. Psihoterapijski rad uglavnom se zasniva na izgradnji sposobnosti za uzajamnost. Otkrivamo gde je ’zapelo’ i kako razvijati veštine koje nedostaju. Ako osećate hroničnu usamljenost bez obzira šta pokušavali da uradite, razmislite o konsultacijama sa stručnjakom. Problemi usamljenosti zajedničkim radom mogu se rešiti”, uverava optimistički Aleksandra Solujić.
