Spomen-ploča vođi Bukovičke bune
Srbi iz Dalmacije žele da sačuvaju uspomenu na Petra Jagodića Kuridžu koji je 40 godina proveo u mletačkim zatvorima u Veneciji
Većina Srba iz Dalmacije danas živi u rasejanju, ali želi da sačuva sećanje na svoje postojanje u ovim krajevima. Nikada u krševitim dinarskim predelima život nije bio lak kroz vekove, ali je otpor naroda tuđinskoj vlasti uvek postojao. Jedan od najvećih junaka koji je za života prošao golgotu je pravoslavni sveštenik Petar Jagodić, rođen u 17. veku, a najveći deo života proveo je u mletačkom zatvoru, i to da ironija bude veća – u romantičnoj Veneciji.
Srbi iz ovih krajeva smatraju ga simbolom borbe za opstanak i očuvanje pravoslavne vere kada je tim prostorima vladala Mletačka republika, mada se samo retki još sećaju događaja od pre tri veka. Ipak, ima entuzijasta koji žele da sačuvaju uspomenu na značajne događaje i ljude iz minulih vremena. Tako je ovog leta, na Kuridžinu rodnu kuću, koja je u ruševnom i neprimerenom stanju postavljena spomen-ploča na narodnom zboru u Bilišanima Donjim.
Ploču su otkrili Živko Kuridža, Dragan Jagodić Kuridža i Milorad S. Kuraica, koji je i pokrenuo inicijativu da se sačuva uspomena na velikomučenika iz Dalmacije.
Petar Jagodić rodio se u ovom selu pored Obrovca oko 1666. godine. Kasnije završava Bogoslovsku školu i postaje sveštenik u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Biovičinom Selu, koja je na Petrovdan, 12. jula, ove godine proslavila pet vekova postojanja.
„Pre 320 godina u borbi za prava srpskog naroda Petar Jagodić se stavlja na čelo Bukovičke bune i vodi sa sobom sedam hiljada Srba.
Zbog otpora mletačkom okupatoru dospeva u zatvor i tamo ostaje 40 godina bez dana pomilovanja. Umire 9. aprila 1749. godine ne videvši svoje rodne Bilišane”, navodi Milorad S. Kuraica.
Kuridža slep izlazi iz zatvora 29. marta 1746. godine. Ne daju mu da se vrati u rodne Bilišane, već preko Knina dolazi u Zadar. Do kraja života je pod prismotrom. U Zadru i umire 9. aprila 1749. godine.
Sahranjen je u porti Crkve Sv. Ilije. Ni dan-danas mu se ne zna za grob, a kamoli da ima dostojno obeležje.
Teško je poverovati da nijedna enciklopedija, ni jugoslovenska, pa čak ni Britanika, nema odrednicu „Kuridža”. Ipak postoji esej istoričara Boška Desnice (1886–1945) pod naslovom „Jedna nepoznata buna i njen neznani mučenik”. Desnica je o ovoj temi pisao za list „Politika” 1923. godine kada su mnogi za nju prvi put saznali, a zatim s novim podacima i sledeće 1924. godine donosi još jedan članak.
Kuridžina golgota je, dodaje naš sagovornik, s jedne strane, za svako divljenje, šta čovek može da izdrži, a s druge, pitanje je da li ima većeg zla od onog što čovek može da nanese čoveku.
Sa skupa u Bilišanima upućena je Molba Svetom arhijerejskom sinodu da pokrene proceduru kako bi se pop Petar Jagodić Kuridža kanonizovao i uvrstio u Kalendar svetih naše pomesne Srpske pravoslavne crkve.
Pročitana su i imena donatora: Dragan Jagodić Kuridža, Anđa Kuraica, Ljiljana Lalić, Nada Vukmirica, Živko Kuridža, Nenad Oluić, Slobodan Kuraica, Mirko Krneta, Nikola Vukadinović, Đorđe Mimić, Jovan Petović Gale, Irma Maglov, Luka Kuridža, Nikola Ožegović, Rajko Lalić, Svetozar Ogar Zore, Jovanka Savić Vukanović, Dragan Majstorović, sveštenik Dragan Božić i Milorad S. Kuraica, koji je ujedno pozvao prisutne i sve ljude dobre volje da pomognu, da renoviraju rodnu kuću Petra Jagodića, kako bi se svečano otvorila sledeće, 2025. godine, 9. aprila, na godišnjicu upokojenja Petra Jagodića Kuridže.
U kazamatu „Pozi”
Pametan čovek davno napisa: „Srećni su narodi koji su imali dosadnu istoriju.” Nažalost, naš narod u Dalmaciji nije bio te sreće. Ugnjetavali su ga, pokrštavali mnogi – Mlečani, Turci, Ugari, Francuzi, Austrougari... Jednostavno, nisu nam doneli ništa dobro, navodi naš sagovornik i naglašava da je jedna od najvećih, a možda i najveća žrtva u istoriji Dalmacije upravo pop Jagodić.
Naš narod u Dalmaciji je, zbog neizdržive represalije Mletačke Republike i uvođenja novog nameta, tzv. „decime”, digao Bukovičku ili, kako se još naziva, Kuridžinu bunu.
Mleci uspevaju da uguše pobunu i da vođe osude na dugogodišnje kazne zatvora. Kuridža je uhapšen, utamničen na Kninskoj tvrđavi i onda galijama prebačen u Veneciju u, po zlu čuveni, kazamat „Pozi”.
