Rekordi dolaze s neba

Sportisti se uveliko odmaraju od olimpijskih rekorda, ali meteorolozi rade punom parom i pomno beleže rast temperature koji nadmašuje prethodne rezultate. Jun i jul su oborili sve rekorde u svojim kategorijama, sada čekamo još dve nedelje pa da proglasimo i avgust za najtopliji osmi mesec od kada je uvedeno merenje. Kada se to zbroji i izračuna, sva je prilika da će 2024. doneti nove rekorde.

– Morao bi da se završi avgust da bismo imali tačne podatke za ceo mesec. Ali jun i jul su u svakom slučaju bili najtopliji od početka meteoroloških merenja. Sve su naznake da će i kraj avgusta proteći s visokim temperaturama, pa je velika verovatnoća da će i ovaj mesec biti najtopliji do sada. Samim tim i celo leto će biti najtoplije od 1951. godine, kada su počela organizovanja i sveobuhvatna merenja. Dosad rekord drži 2012.  godina – kaže Slobodan Sovilj, meteorolog Republičkog meteorološkog zavoda, i dodaje da će biti oboreni rekordi i po broju tropskih dana s više od 35 stepeni.

Raste broj tropskih dana

Ono što do sada nije oboreno jeste temperaturni rekord od 44,9 stepeni koji je izmeren 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci, a istog dana na beogradskom Vračaru izmereno je čak 43,6 stepeni, što je rekord za Beograd. To leto ipak nije bilo najtoplije jer je imalo i svežijih dana i perioda. Rekordna je do sada 2012. godina, ali sportski rečeno, njen rekord je ugrožen i za dve nedelje ovo leto, dvadeset i četvrto u ovom veku, biće proglašeno kao najtoplije u istoriji merenja. Inače, za nedovoljno upućene, meteorološki leto se računa od 1. juna do 31. avgusta.

Koliko se klima menja poslednjih decenija mogu da posluže sledeći podaci kao ilustracije. Dovoljan je i samo jedan ili dva podatka pa da postanemo svesni promena u kojima živimo. Naš sagovornik objašnjava da klimatolozi temperature upoređuju s takozvanim tridesetogodišnjim periodima.  Poslednji je bio od 1991. do 2020. koji je uveliko zahvaćen globalnim porastom temperature. Ako sadašnje srednje temperature uporedimo s periodom od 1961. do 1990. videće se još veća odstupanja.

– Ovogodišnja srednja julska temperatura u Beogradu iznosila je 27,6 stepeni, a tokom perioda 1961–1990. bila je 21,4 stepena. Ovaj jul je prema tome bio 6,2 stepena topliji u odnosu na jul iz druge polovine prošlog veka, a u odnosu na jul 2012. godine za 0,7 stepeni. Za jun nismo radili takvo poređenje, ali je svakako bio najtopliji u istoriji merenja – kaže Slobodan Sovilj.

Kakav će biti septembar i šta nas čeka na jesen?

– Prema dosadašnjim parametrima i prognozama svi su izgledi da će kraj kalendarskog leta i početak jeseni biti topli s pozitivnim odstupanjem temperature od bar dva stepena. Trenutno je prognoza da će septembar i oktobar biti u znaku deficita padavina, a to znači da ćemo imati duže periode sušnog i natprosečno toplog vremena. Očekuje se i dosta dana s  temperaturom višom od dvadeset pet stepeni, koje mi nazivamo takozvanim letnjim danima. Prvi mesec koji bi mogao da ima veći broj dana padavina i  više kiše jeste novembar – ističe Slobodan Sovilj.

Klimatolozi su uradili prognozu broja tropskih dana u septembru i   oktobru, i njihova su očekivanja da će biti od 19 do 28 letnjih dana u nižim predelima, kada, dakle, maksimalna temperatura prelazi 25 stepeni. To je iznad proseka uobičajenih vrednosti, s odstupanjima u odnosu na normalu od bar dva stepena.

Mi smo prethodne jeseni imali čak i veće odstupanje, i zanimljivo je istaći još jedan podatak, a to je da je prošla jesen, dakle govorimo o 2023. godini, bila najtoplija u istoriji merenja. Sada su prognoze da će jesen koja sledi biti takođe s toplim vremenom i natprosečnim temperaturama, ali rano je za poređenja.

Vegetacija prirodni saveznik

Ako bacimo pogled na još malo podataka u poslednjih 12 meseci, dobićemo zapanjujuće rezultate, s puno neverovatnih rekorda. Naš sagovornik ističe da smo imali ne samo najtopliju jesen 2023. u istoriji merenja, već i najtopliju zimu, i to zahvaljujući februaru koji je imao za osam stepeni temperaturu iznad proseka. Bio je to vrlo suv i topao mesec posebno za to doba godine, a zatim je usledio najtopliji mart, da bi tek u aprilu i maju usledio kišovitiji i nešto hladniji periodi, ali i uz dosta umereno toplih dana. A onda je došao jun i rekordi su ponovo počeli da padaju.

Među naučnicima velika većina razloge globalnog otopljavanja i klimatskih promena objašnjava povećanjem koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova u atmosferi. Manji broj njih smatra da su ovakve tvrdnje preterane i veruje da je priroda ciklična, topla i ledena doba se smenjuju pa je tako, pominju primer, od velikih vrućina u ranom srednjem veku izgorela Moskva. Oni uporište za svoje tvrdnje nalaze između ostalog i u teoriji čuvenog naučnika Milutina Milankovića koji je takođe govorio o ciklusima. Naš sagovornik iz RHMZ  ističe da se po Milankovićevim ciklusima temperatura menja za pet stepeni na sto hiljada godina. Promene čiji smo svedoci mnogo su brže, u poslednjih sto godina prosečna temperatura povećala se za 1,3 stepena, a na evropskom kontinentu za 2,3 stepena.

– Ove promene mnogo su brže, a nastale su najviše zbog efekta staklene bašte – kaže Slobodan Sovilj.

U urbanim mestima, posebno u velikim gradovima, kakav je kod nas Beograd, noći će biti sve toplije pošto se beton, asfalt, metal i staklo sporo hlade, preko dana će akumulirati toplotu, a noću je isijavati kao grejalice. U selima i područjima s više vegetacije, noći su i za pet do sedam stepeni hladnije jer biljke hlade vazduh ispuštajući tečne kapljice, odnosno vlagu, a preko dana drveće služi za dobru hladovinu.

Afrički tropski talasi su, po rečima Sovilja, nadirali i pre pedeset godina na ove prostore, ali su temperature bile manje za dva pa i tri stepena.

Kada se pogledaju globalni trendovi rasta temperature u svim godišnjim dobima, to se ogleda i na biljni svet, poljoprivredu, pa farmeri moraju voditi i o tome računa jer biljke sve ranije cvetaju. To podrazumeva uvođenje novih sorti u agronomiji, promenu datuma setve, sisteme za navodnjavanje. Treba očekivati da i u budućnosti imamo porast temperature kroz sva godišnja doba. Leta će biti toplija, ali i nestabilnija s jakim kišnim epizodama, a zime će biti sa sve manje snega i hladnih, ledenih dana,  pogotovo u nižim predelima. Tako će i skijaši u budućnosti morati da se penju na sve veće visine da bi našli sneg, a letnja turistička sezona trajaće od maja do oktobra – predviđa sagovornik „Magazina”.

Najtoplije 2012, najhladnije leto 1976.

Najtoplije leto bilo je 2012. pa 2017, 2022, 2003, 2007, dosad, ali će redosled biti promenjen, jer na prvo mesto uskoro izbija po svim prognozama ova, sada istorijska 2024. godina.

Zato možemo reći da smo ovog leta bili učesnici postizanja svetskog rekorda u vrućinama i toplotnim talasima, koji su se smenjivali s retkim osveženjima i to vrlo kratkim i tek nešto malo prijatnijim. Koliko se klima ubrzano menja govori i podatak da je jedina godina koja je ušla u deset najtoplijih 1952.

Zato se stariji građani možda sa setom prisete sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i najhladnijih leta, a to su bile 1976, kao najhladnija, pa za njom 1984. i „bronzana” 1978. godina. Među prvih dvadeset najhladnijih godina nijedno leto nije iz 21. veka.

S merenjem temperatura počelo se još 1888. godine, ali se za organizovano merenje RHMZ s podacima iz cele Srbije uzima 1951. godina.

Rekordi će nastaviti da rastu

Srbija nesumnjivo postaje toplija – uostalom, kao i ostatak planete. Broj oborenih rekorda će, po svemu sudeći, nastaviti da raste, jer gotovo svake godine svedočimo o vremenskim ekstremima, od čestih tropskih dana i toplotnih talasa, preko suša, do  naglih i ekstremnih padavina.

Klimatolozi prognoziraju da će nastaviti da raste jaz između onih najtoplijih leta, koja su mahom skorašnja, i onih najhladnijih, koja su ostala u relativno davnoj prošlosti.