Рекорди долазе с неба

Спортисти се увелико одмарају од олимпијских рекорда, али метеоролози раде пуном паром и помно бележе раст температуре који надмашује претходне резултате. Јун и јул су оборили све рекорде у својим категоријама, сада чекамо још две недеље па да прогласимо и август за најтоплији осми месец од када је уведено мерење. Када се то зброји и израчуна, сва је прилика да ће 2024. донети нове рекорде.

– Морао би да се заврши август да бисмо имали тачне податке за цео месец. Али јун и јул су у сваком случају били најтоплији од почетка метеоролошких мерења. Све су назнаке да ће и крај августа протећи с високим температурама, па је велика вероватноћа да ће и овај месец бити најтоплији до сада. Самим тим и цело лето ће бити најтоплије од 1951. године, када су почела организовања и свеобухватна мерења. Досад рекорд држи 2012.  година – каже Слободан Совиљ, метеоролог Републичког метеоролошког завода, и додаје да ће бити оборени рекорди и по броју тропских дана с више од 35 степени.

Расте број тропских дана

Оно што до сада није оборено јесте температурни рекорд од 44,9 степени који је измерен 24. јула 2007. године у Смедеревској Паланци, а истог дана на београдском Врачару измерено је чак 43,6 степени, што је рекорд за Београд. То лето ипак није било најтоплије јер је имало и свежијих дана и периода. Рекордна је до сада 2012. година, али спортски речено, њен рекорд је угрожен и за две недеље ово лето, двадесет и четврто у овом веку, биће проглашено као најтоплије у историји мерења. Иначе, за недовољно упућене, метеоролошки лето се рачуна од 1. јуна до 31. августа.

Колико се клима мења последњих деценија могу да послуже следећи подаци као илустрације. Довољан је и само један или два податка па да постанемо свесни промена у којима живимо. Наш саговорник објашњава да климатолози температуре упоређују с такозваним тридесетогодишњим периодима.  Последњи је био од 1991. до 2020. који је увелико захваћен глобалним порастом температуре. Ако садашње средње температуре упоредимо с периодом од 1961. до 1990. видеће се још већа одступања.

– Овогодишња средња јулска температура у Београду износила је 27,6 степени, а током периода 1961–1990. била је 21,4 степена. Овај јул је према томе био 6,2 степена топлији у односу на јул из друге половине прошлог века, а у односу на јул 2012. године за 0,7 степени. За јун нисмо радили такво поређење, али је свакако био најтоплији у историји мерења – каже Слободан Совиљ.

Какав ће бити септембар и шта нас чека на јесен?

– Према досадашњим параметрима и прогнозама сви су изгледи да ће крај календарског лета и почетак јесени бити топли с позитивним одступањем температуре од бар два степена. Тренутно је прогноза да ће септембар и октобар бити у знаку дефицита падавина, а то значи да ћемо имати дуже периоде сушног и натпросечно топлог времена. Очекује се и доста дана с  температуром вишом од двадесет пет степени, које ми називамо такозваним летњим данима. Први месец који би могао да има већи број дана падавина и  више кише јесте новембар – истиче Слободан Совиљ.

Климатолози су урадили прогнозу броја тропских дана у септембру и   октобру, и њихова су очекивања да ће бити од 19 до 28 летњих дана у нижим пределима, када, дакле, максимална температура прелази 25 степени. То је изнад просека уобичајених вредности, с одступањима у односу на нормалу од бар два степена.

Ми смо претходне јесени имали чак и веће одступање, и занимљиво је истаћи још један податак, а то је да је прошла јесен, дакле говоримо о 2023. години, била најтоплија у историји мерења. Сада су прогнозе да ће јесен која следи бити такође с топлим временом и натпросечним температурама, али рано је за поређења.

Вегетација природни савезник

Ако бацимо поглед на још мало података у последњих 12 месеци, добићемо запањујуће резултате, с пуно невероватних рекорда. Наш саговорник истиче да смо имали не само најтоплију јесен 2023. у историји мерења, већ и најтоплију зиму, и то захваљујући фебруару који је имао за осам степени температуру изнад просека. Био је то врло сув и топао месец посебно за то доба године, а затим је уследио најтоплији март, да би тек у априлу и мају уследио кишовитији и нешто хладнији периоди, али и уз доста умерено топлих дана. А онда је дошао јун и рекорди су поново почели да падају.

Међу научницима велика већина разлоге глобалног отопљавања и климатских промена објашњава повећањем концентрације угљен-диоксида и других гасова у атмосфери. Мањи број њих сматра да су овакве тврдње претеране и верује да је природа циклична, топла и ледена доба се смењују па је тако, помињу пример, од великих врућина у раном средњем веку изгорела Москва. Они упориште за своје тврдње налазе између осталог и у теорији чувеног научника Милутина Миланковића који је такође говорио о циклусима. Наш саговорник из РХМЗ  истиче да се по Миланковићевим циклусима температура мења за пет степени на сто хиљада година. Промене чији смо сведоци много су брже, у последњих сто година просечна температура повећала се за 1,3 степена, а на европском континенту за 2,3 степена.

– Ове промене много су брже, а настале су највише због ефекта стаклене баште – каже Слободан Совиљ.

У урбаним местима, посебно у великим градовима, какав је код нас Београд, ноћи ће бити све топлије пошто се бетон, асфалт, метал и стакло споро хладе, преко дана ће акумулирати топлоту, а ноћу је исијавати као грејалице. У селима и подручјима с више вегетације, ноћи су и за пет до седам степени хладније јер биљке хладе ваздух испуштајући течне капљице, односно влагу, а преко дана дрвеће служи за добру хладовину.

Афрички тропски таласи су, по речима Совиља, надирали и пре педесет година на ове просторе, али су температуре биле мање за два па и три степена.

Када се погледају глобални трендови раста температуре у свим годишњим добима, то се огледа и на биљни свет, пољопривреду, па фармери морају водити и о томе рачуна јер биљке све раније цветају. То подразумева увођење нових сорти у агрономији, промену датума сетве, системе за наводњавање. Треба очекивати да и у будућности имамо пораст температуре кроз сва годишња доба. Лета ће бити топлија, али и нестабилнија с јаким кишним епизодама, а зиме ће бити са све мање снега и хладних, ледених дана,  поготово у нижим пределима. Тако ће и скијаши у будућности морати да се пењу на све веће висине да би нашли снег, а летња туристичка сезона трајаће од маја до октобра – предвиђа саговорник „Магазина”.

Најтоплије 2012, најхладније лето 1976.

Најтоплије лето било је 2012. па 2017, 2022, 2003, 2007, досад, али ће редослед бити промењен, јер на прво место ускоро избија по свим прогнозама ова, сада историјска 2024. година.

Зато можемо рећи да смо овог лета били учесници постизања светског рекорда у врућинама и топлотним таласима, који су се смењивали с ретким освежењима и то врло кратким и тек нешто мало пријатнијим. Колико се клима убрзано мења говори и податак да је једина година која је ушла у десет најтоплијих 1952.

Зато се старији грађани можда са сетом присете седамдесетих и осамдесетих година прошлог века и најхладнијих лета, а то су биле 1976, као најхладнија, па за њом 1984. и „бронзана” 1978. година. Међу првих двадесет најхладнијих година ниједно лето није из 21. века.

С мерењем температура почело се још 1888. године, али се за организовано мерење РХМЗ с подацима из целе Србије узима 1951. година.

Рекорди ће наставити да расту

Србија несумњиво постаје топлија – уосталом, као и остатак планете. Број оборених рекорда ће, по свему судећи, наставити да расте, јер готово сваке године сведочимо о временским екстремима, од честих тропских дана и топлотних таласа, преко суша, до  наглих и екстремних падавина.

Климатолози прогнозирају да ће наставити да расте јаз између оних најтоплијих лета, која су махом скорашња, и оних најхладнијих, која су остала у релативно давној прошлости.