Bože pravde!

„Srbiji su potrebni pamet i znanje, a ne stranke” – rekao je sa suzama u očima, stegnutog srca i zgrčenog lica Vukašin Katić (Radovan Vujović) svom ocu Aćimu kada je poražen i skrhan prešao, verovatno zauvek, prag roditeljskog doma ne uspevši da urazumi i nađe zajednički jezik sa svojim obnevidelim i ostrašćenim ocem u izvođenju maestralnog Žarka Lauševića.

Serija „Koreni”, po delu jednog od naših najplodonosnijih pisaca Dobrice Ćosića, a, gle čuda, reprizira se na RTS 1, smelo, tačno i živopisno pokazuje svu našu tragediju, nerazumevanja, sukobe i ostrašćenosti koje su zatrle korene srpstva, porodice, srpskog sela, za koje se ovih dana borimo... a iz čijih se korova i dalje batrgamo, gušimo, pokušavajući da izrodimo ponovo zdrave mladice... Koliko god se uzdizali, korov i uporni popanac uništavaju svaki zdrav koren jer slovenska duša nikako da se urazumi i opameti. Podjednako bole krvnički udarci mlađeg brata Đorđa Katića (Igor Đorđević) po lepom licu i telu nerotkinje Simke Katić (Sloboda Mićalović). Ništa se nije promenilo do dana današnjeg. Žene tuku kao da su vreće za boksovanje i ubijaju kao marvu... Zatrovana krv i korov okovan u korene ojačao je kroz vekove...

Srbiji su potrebni pamet i znanje... Onakvi kakve su nam pokazali srpski sportisti na bojnom olimpijskom polju, ovenčani medaljama oko vrata, boreći se za čast, samopouzdanje, integritet, pobedu... ne samo za sebe, već i za tako mali geografski omeđen, a veliki srpski narod. Da li smo se u skorije vreme osećali ponosnijim kao kada se srpska zastava zavijorila visoko na jarbolu, najviše, u centru Evrope, kada je okitila gol, kada smo svi zapevali jednoglasno: „Bože pravde, ti što spase od propasti dosad nas... Složi srpsku braću dragu na svak dičan slavan rad, sloga biće poraz vragu, a najjači srpstvu grad...” Složili su se i ujedinili srpski sportisti na tronu časti, legendarnoj terasi Staroga dvora gde su ih slavili i usklikivali im građani Srbije. Lepa ohrabrujuća slika pobede i ujedinjenja prenela se svetom... To je Srbija kakvu želimo i volimo... Pa nek’ potraje!

Srbiji su potrebni pamet i znanje. Imamo ih, ali su se pametni ućutali i povukli. Proterajmo sa vodećih mesta nestručne, lenje, neodgovorne, starlete, rođake sa sela, „napumpane” i histerične i dajmo šansu onima koje zanemarujemo, u koje ne verujemo, a koji svoj posao rade rudarski, časno, i do poslednjeg daha... Neka nam sportisti, zdrav duh, borba na terenu, a narodsko slavlje, u kafani, opravdano, budu zvezda vodilja. Takva nam Srbija treba!

Tokom čitavog leta sladili smo se uz poraze i pobede sportista na malom ekranu, čak i kada to nismo planirali. Sada, kada su otišli, nedostajaće nam. Uz šta ćemo se radovati dok čekamo da nova sezona počne? Biće potrebno još mnogo vremena dok se TV radnici ne razbude, ošamućeni letnjim vrućinama, i dok nam ne serviraju svoje novotarije u TV meniju. Do tada, moći ćemo da lovimo zanimljive i korisne priloge Sanje Belović u Jutarnjem programu, kojoj, šteta, ne daju više prostora u javnom etru... poneka „palamuđenja” gostiju u studiju javnog servisa koji ko rode čuče na barskim stolicama, preznojeni, ne znajući šta sa telom, rukama i nogama...

Nedostajaće nam i suvisla pitanja političkog, društveno-angažovanog novinara Gorislava Papića, urednika „Oka” koji je, preko noći, poželeo da bude sportski novinar, kao da ih javni servis već nema dovoljno, a koji bi, verujemo, postavljali razumnija pitanja srpskim sportistima, uživo, sa terena od ovog sveznajućeg voditelja. Možda je urednica Zabavnog programa Sandra Perović, umesto da se diči gledanošću, budući da je sportski program, po pravilu, oduvek najgledaniji, mogla da promeša karte i zameni mesta voditeljima. Verujemo da bi se Kosjerina bolje snašla na terenu i uspela da dobije izjave od „najboljih igrača“, kako je to Papić izjavio.

Nedostajaće nam i nesmotreni komentari novinara koji su se zbog nepažnje tonaca, čuli u etru kao u kakvom amaterskom TV programu i bili idealna tema za razglabanja na društvenim mrežama... Ali, ne treba da brigamo... Tu je Željko Mitrović da nas svojim objavama na društvenim mrežama razveseli i razbudi i preispita naš zdrav razum.

Olimpijada 2024. se završila sa manje halabuke od otvaranja. Tom Kruz zasenio je sve umetničke kreacije Starog kontinenta. Jer, život je, ipak, nemoguća misija!

U NOVOM "KADRIRANjU", U PETAK, 23. AVGUSTA, UZ "POLITIKU" PROČITAJTE ZAŠTO JE U SRBIJI UVEK AKTUELNA ČUVENA REPLIKA GIGE MORAVCA "MORE, KAD UZMEM MOTIKU!"