Боже правде!
Србији су потребни памет и знање... Онакви какве су нам показали српски спортисти на бојном олимпијском пољу, овенчани медаљама око врата, борећи се за част, самопоуздање, интегритет, победу...
„Србији су потребни памет и знање, а не странке” – рекао је са сузама у очима, стегнутог срца и згрченог лица Вукашин Катић (Радован Вујовић) свом оцу Аћиму када је поражен и скрхан прешао, вероватно заувек, праг родитељског дома не успевши да уразуми и нађе заједнички језик са својим обневиделим и острашћеним оцем у извођењу маестралног Жарка Лаушевића.
Серија „Корени”, по делу једног од наших најплодоноснијих писаца Добрице Ћосића, а, гле чуда, репризира се на РТС 1, смело, тачно и живописно показује сву нашу трагедију, неразумевања, сукобе и острашћености које су затрле корене српства, породице, српског села, за које се ових дана боримо... а из чијих се корова и даље батргамо, гушимо, покушавајући да изродимо поново здраве младице... Колико год се уздизали, коров и упорни попанац уништавају сваки здрав корен јер словенска душа никако да се уразуми и опамети. Подједнако боле крвнички ударци млађег брата Ђорђа Катића (Игор Ђорђевић) по лепом лицу и телу нероткиње Симке Катић (Слобода Мићаловић). Ништа се није променило до дана данашњег. Жене туку као да су вреће за боксовање и убијају као марву... Затрована крв и коров окован у корене ојачао је кроз векове...
Србији су потребни памет и знање... Онакви какве су нам показали српски спортисти на бојном олимпијском пољу, овенчани медаљама око врата, борећи се за част, самопоуздање, интегритет, победу... не само за себе, већ и за тако мали географски омеђен, а велики српски народ. Да ли смо се у скорије време осећали поноснијим као када се српска застава завијорила високо на јарболу, највише, у центру Европе, када је окитила гол, када смо сви запевали једногласно: „Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас... Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу, а најјачи српству град...” Сложили су се и ујединили српски спортисти на трону части, легендарној тераси Старога двора где су их славили и ускликивали им грађани Србије. Лепа охрабрујућа слика победе и уједињења пренела се светом... То је Србија какву желимо и волимо... Па нек’ потраје!
Србији су потребни памет и знање. Имамо их, али су се паметни ућутали и повукли. Протерајмо са водећих места нестручне, лење, неодговорне, старлете, рођаке са села, „напумпане” и хистеричне и дајмо шансу онима које занемарујемо, у које не верујемо, а који свој посао раде рударски, часно, и до последњег даха... Нека нам спортисти, здрав дух, борба на терену, а народско славље, у кафани, оправдано, буду звезда водиља. Таква нам Србија треба!
Током читавог лета сладили смо се уз поразе и победе спортиста на малом екрану, чак и када то нисмо планирали. Сада, када су отишли, недостајаће нам. Уз шта ћемо се радовати док чекамо да нова сезона почне? Биће потребно још много времена док се ТВ радници не разбуде, ошамућени летњим врућинама, и док нам не сервирају своје новотарије у ТВ менију. До тада, моћи ћемо да ловимо занимљиве и корисне прилоге Сање Беловић у Јутарњем програму, којој, штета, не дају више простора у јавном етру... понека „паламуђења” гостију у студију јавног сервиса који ко роде чуче на барским столицама, презнојени, не знајући шта са телом, рукама и ногама...
Недостајаће нам и сувисла питања политичког, друштвено-ангажованог новинара Горислава Папића, уредника „Ока” који је, преко ноћи, пожелео да буде спортски новинар, као да их јавни сервис већ нема довољно, а који би, верујемо, постављали разумнија питања српским спортистима, уживо, са терена од овог свезнајућег водитеља. Можда је уредница Забавног програма Сандра Перовић, уместо да се дичи гледаношћу, будући да је спортски програм, по правилу, одувек најгледанији, могла да промеша карте и замени места водитељима. Верујемо да би се Косјерина боље снашла на терену и успела да добије изјаве од „најбољих играча“, како је то Папић изјавио.
Недостајаће нам и несмотрени коментари новинара који су се због непажње тонаца, чули у етру као у каквом аматерском ТВ програму и били идеална тема за разглабања на друштвеним мрежама... Али, не треба да бригамо... Ту је Жељко Митровић да нас својим објавама на друштвеним мрежама развесели и разбуди и преиспита наш здрав разум.
Олимпијада 2024. се завршила са мање халабуке од отварања. Том Круз засенио је све уметничке креације Старог континента. Јер, живот је, ипак, немогућа мисија!
У НОВОМ "КАДРИРАЊУ", У ПЕТАК, 23. АВГУСТА, УЗ "ПОЛИТИКУ" ПРОЧИТАЈТЕ ЗАШТО ЈЕ У СРБИЈИ УВЕК АКТУЕЛНА ЧУВЕНА РЕПЛИКА ГИГЕ МОРАВЦА "МОРЕ, КАД УЗМЕМ МОТИКУ!"
