Ne mogu sve žene da doje
Mnoge mlade mame se suočavaju sa pritiskom i tugom zbog nemogućnosti da prirodno hrane svoje bebe
U poslednjih nekoliko decenija, poruka „Dojenje je najbolje” (Breast is Best) postala je snažan slogan u svetu majčinstva. Cilj ove kampanje jeste da podstakne majke da doje svoje bebe, budući da se dojenje smatra najzdravijom opcijom ishrane novorođenčadi. Za mnoge žene, ova poruka, međutim, postaje izvor velikog pritiska. Nemogućnost dojenja je realnost sa kojom se mnoge žene suočavaju i ona može da donese duboka emotivna i fizička iskušenja u ranjivim trenucima prilagođavanja na novo, nemoćno biće koje zavisi od njih.
Fizički izazovi
Iako se dojenje često predstavlja kao prirodan proces, u našem društvu se o tome malo govori, a u nekim krajevima je čak i tabu tema.
Dojenje za mnoge žene nije lako. Postoji mnogo fizičkih izazova koji mogu da otežaju ili potpuno onemoguće dojenje. Neke žene se bore sa problemima kao što su mala proizvodnja mleka, bolne bradavice, pukotine (ragade), mastitisi (upale dojke), kao i problemi sa navikavanjem bebe na dojku. Ovi problemi često zahtevaju mnogo strpljenja, vremena i energije, a u nekim slučajevima, bez obzira na trud majke, dojenje jednostavno nije moguće, prenosi Bi-Bi-Si.
Žene sa određenim zdravstvenim stanjima, kao što su hormonalni poremećaji ili operacije na dojkama, na primer, mogu imati problema sa proizvodnjom mleka. Neka novorođenčad, takođe, imaju probleme sa sisanjem zbog fizičkih prepreka kao što su rascep nepca ili slabi mišići usta, što dodatno otežava dojenje. U ovakvim situacijama, i pored svih napora, dojenje postaje izuzetno teško ili neizvodljivo.
Emotivni pritisak
Pored fizičkih prepreka, žene se često suočavaju sa ogromnim emotivnim pritiskom kada ne mogu da doje. Društvo, zdravstveni radnici, pa čak i bliska okolina, mogu vršiti nesvesni ili svesni pritisak na majke, sugerišući da je dojenje jedina „ispravna” opcija i da samo treba „da budu uporne” i „malo se više potrude”. Ovaj pritisak često dovodi do osećanja nesposobnosti, srama i krivice kod žena koje nisu u mogućnosti da doje.
Poruka „Dojenje je najbolje” može toliko snažno uticati na ionako hormonski uzdrmane porodilje, da žene koje ne mogu da doje često osećaju da su podbacile kao majke. Ova osećanja mogu da dovedu do ozbiljne emotivne patnje, poznate u psihologiji kao „tuga zbog prestanka dojenja” (breastfeeding grief).
Žene koje se suočavaju sa ovim stanjem često osećaju intenzivnu tugu, a ponekad i sramotu, zbog svoje nemogućnosti da nastave dojenje, čak i kada je ta odluka doneta iz nužde.
Tuga zbog prestanka dojenja
„Tuga zbog prestanka dojenja” je emotivno stanje koje mnoge majke opisuju kao duboku žalost i osećaj gubitka nakon što odluče da prestanu sa dojenjem. Ovo osećanje može biti veoma intenzivno, posebno za žene koje su imale jaku želju da doje, ali su bile primorane da prestanu ranije nego što su planirale. U ovakvim situacijama, žene mogu osećati da su izneverile svoju bebu, što dodatno otežava prihvatanje situacije.
Novinar Bi-Bi-Sija je razgovarao sa nekoliko žena koje su opisale svoje iskustvo sa „tugom zbog prestanka dojenja”. One su podelile svoja osećanja gubitka i izolacije, naglašavajući da su se osećale kao da ih društvo osuđuje zbog nemogućnosti da doje svoje bebe. Jedna majka je ispričala kako se osećala nedovoljno dobrom majkom jer nije mogla da doji, iako je znala da je učinila sve što je mogla da svojoj bebi obezbedi majčino mleko.
Žene koje ne mogu da doje treba da znaju da ne postoji jedno „pravo” rešenje kada je u pitanju hranjenje bebe i da je svaka majka različita.
