Не могу све жене да доје
Многе младе маме се суочавају са притиском и тугом због немогућности да природно хране своје бебе
У последњих неколико деценија, порука „Дојење је најбоље” (Breast is Best) постала је снажан слоган у свету мајчинства. Циљ ове кампање јесте да подстакне мајке да доје своје бебе, будући да се дојење сматра најздравијом опцијом исхране новорођенчади. За многе жене, ова порука, међутим, постаје извор великог притиска. Немогућност дојења је реалност са којом се многе жене суочавају и она може да донесе дубока емотивна и физичка искушења у рањивим тренуцима прилагођавања на ново, немоћно биће које зависи од њих.
Физички изазови
Иако се дојење често представља као природан процес, у нашем друштву се о томе мало говори, а у неким крајевима је чак и табу тема.
Дојење за многе жене није лако. Постоји много физичких изазова који могу да отежају или потпуно онемогуће дојење. Неке жене се боре са проблемима као што су мала производња млека, болне брадавице, пукотине (рагаде), маститиси (упале дојке), као и проблеми са навикавањем бебе на дојку. Ови проблеми често захтевају много стрпљења, времена и енергије, а у неким случајевима, без обзира на труд мајке, дојење једноставно није могуће, преноси Би-Би-Си.
Жене са одређеним здравственим стањима, као што су хормонални поремећаји или операције на дојкама, на пример, могу имати проблема са производњом млека. Нека новорођенчад, такође, имају проблеме са сисањем због физичких препрека као што су расцеп непца или слаби мишићи уста, што додатно отежава дојење. У оваквим ситуацијама, и поред свих напора, дојење постаје изузетно тешко или неизводљиво.
Емотивни притисак
Поред физичких препрека, жене се често суочавају са огромним емотивним притиском када не могу да доје. Друштво, здравствени радници, па чак и блиска околина, могу вршити несвесни или свесни притисак на мајке, сугеришући да је дојење једина „исправна” опција и да само треба „да буду упорне” и „мало се више потруде”. Овај притисак често доводи до осећања неспособности, срама и кривице код жена које нису у могућности да доје.
Порука „Дојење је најбоље” може толико снажно утицати на ионако хормонски уздрмане породиље, да жене које не могу да доје често осећају да су подбациле као мајке. Ова осећања могу да доведу до озбиљне емотивне патње, познате у психологији као „туга због престанка дојења” (breastfeeding grief).
Жене које се суочавају са овим стањем често осећају интензивну тугу, а понекад и срамоту, због своје немогућности да наставе дојење, чак и када је та одлука донета из нужде.
Туга због престанка дојења
„Туга због престанка дојења” је емотивно стање које многе мајке описују као дубоку жалост и осећај губитка након што одлуче да престану са дојењем. Ово осећање може бити веома интензивно, посебно за жене које су имале јаку жељу да доје, али су биле приморане да престану раније него што су планирале. У оваквим ситуацијама, жене могу осећати да су изневериле своју бебу, што додатно отежава прихватање ситуације.
Новинар Би-Би-Сија је разговарао са неколико жена које су описале своје искуство са „тугом због престанка дојења”. Оне су поделиле своја осећања губитка и изолације, наглашавајући да су се осећале као да их друштво осуђује због немогућности да доје своје бебе. Једна мајка је испричала како се осећала недовољно добром мајком јер није могла да доји, иако је знала да је учинила све што је могла да својој беби обезбеди мајчино млеко.
Жене које не могу да доје треба да знају да не постоји једно „право” решење када је у питању храњење бебе и да је свака мајка различита.
