Plan za smak sveta - nova Nojeva barka biće van naše planete
Ukoliko bi se planeti približavao veći asteroid koji bi najverovatnije uništio život na Zemlji ili ako bi došlo do nukelarne katastrofe, naučnici su pronašli načine kako da sačuvaju živi svet. U pojedinim medijima, se spekuliše da ultra bogati biznismeni, „teški” više desetina milijardi dolara, imaju svoje mesto u nekim od podzemnih gradova. Ipak, najveća nedoumica kako zaštititi biljni i životinjski svet i ko bi sagradio modernu novu Nojevu barku i gde bi se ona nalazila.
Naučnici su zaključili da bi u slučaju katastrofe na Zemlji životinjski svet bio spasen tako što bi njihovi embrioni bili zamrznuti. Više uzoraka biljaka bi se mogle smestiti u arktičkim surovim uslovima gde je temperatura daleko ispod nule, dotle je malo veći problem sa životinjama. Da bi sačuvali embrioni ili možda životinje koje imaju do jedne godine potrebno je da se čuvaju na još nižim temperaturama, minimum na minus 196 stepena Celzijusa, kako bi bile dobro očuvane. Da bi se postigle potrebne temperature na Zemlji, potrebni su električna energija i ljudsko osoblje. No, u slučaju globalne katastrofe, snabdevanje bilo kojim od ovih elemenata mogla bi biti ugrožena, čime bi se biorepozitorij našao u opasnosti.
Grupa naučnika osmislila je plan za očuvanje vrsta na Zemlji tako što bi neke vrste bile prebačene na Mesec i gde bi se nalazile u rashladnom biorepozitoriju. Ovaj ambiciozni projekt ima za cilj zaštita bio raznolikosti u slučaju katastrofe na Zemlji, koristeći kratere koji su trajno u senci – daleko od sunčevih zraka i stoga dovoljno hladni za rashladno očuvanje biološkog materijala bez potrebe za električnom energijom, navodi se u istraživanju
naučnika sa Smitsonian instituta.
Rad, objavljen u časopisu Nauka o biologiji (BioScience), temelji se na uspešnom zamrzavanju uzoraka kože ribe i predstavlja metod za stvaranje biorepozitorija koji bi čuvao uzorke drugih vrsta.
„U početku bi mesečev biorepozitorij ciljao na najugroženije vrste na Zemlji danas, no naš krajnji cilj bio bi krioprezervirati većinu vrsta na Zemlji,” rekla je Mari Hagedorn, istraživačka kriobiologinja u Nacionalnom zoološkom parku Smitsonian i Institutu za konzerviranu biologiju, navodi SI-EN-EN. „Nadamo se da ćemo deljenjem naše vizije pronaći dodatne partnere za proširenje razgovora, raspravu o pretnjama i prilikama te provođenje potrebnih istraživanja i testiranja kako bismo ovaj biorepozitorij učinili stvarnim,” dodala je ona.
Kako bi smanjili rizik uništenja biljnih i životinjskih uzoraka, Hagedorn i njen tim razmotrili su kako bi krioprezervacija mogla biti ostvarena pasivno, što je nemoguće na Zemlji, pa su se okrenuli Mesecu. Lunarna polarne regije dom su kraterima koji su trajno u senci zbog svoje orijentacije i dubine i procena je da bi mogle da dostenu temperature od minus 246 stepena Celzijsa. Tim je zatim razmotrio kako blokirati zračenje koje bi oštetilo DNK uzoraka, te predložio pohranu uzoraka pod zemljom ili unutar strukture sa zidovima od mesečevih stena. Potrebna su daljnja istraživanja kako bi se proučavali učinci izlaganja zračenju na krioprezervirane uzorke, kao i učinci mikrogravitacije.
„Ne govorimo 'što ako Zemlja propadne' – ako je Zemlja biološki uništena, ovaj biorepozitorij neće imati smisla,” rekla je Hagedorn. „Ovo je zamišljeno kako bi se ublažile prirodne katastrofe i, potencijalno, unapredila svemirska putovanja. Život je bitan i dragocen i, koliko znamo, redak u svemiru. Ovaj biorepozitorij pruža drugi, paralelni pristup očuvanju dragocene bioraznolikosti Zemlje,” rekla je.
Rob Brooker, prvi čovek naučne ekologije na Institutu Džems Huton u Škotskoj, koji inače, nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je rad „zanimljiv i provokativan članak koji ističe gubitak bioraznolikosti Zemlje i kritičnu potrebu za povećanjem naših napora za očuvanje prirode.”
