Pet opasnosti vrebaju iz dezodoransa
Dezodoransi su postali neizostavni deo svakodnevne higijene i pomažu nam da se osećamo sveže i samouvereno. Iza prijatnog mirisa i osećaja svežine, međutim, kriju se potencijalno opasni sastojci koji mogu da imaju negativne posledice po zdravlje.
1. Jedinjenja aluminijuma: Više od Znojenja
Jedinjenja aluminijuma, najčešće aluminijum-hlorohidrat, koriste se u antiperspirantima za smanjenje znojenja. Oni začepljuju znojne žlezde, ali neki naučnici smatraju da bi njihova dugotrajna upotreba mogla da bude povezana sa povećanim rizikom od raka dojke i Alchajmerove bolesti. Istraživanja još nisu dala konačne odgovore.
2. Parabeni: Tihi xormonski poremećaji
Parabeni su konzervansi koji sprečavaju rast bakterija i gljivica u kozmetičkim proizvodima. Ova jedinjena, međutim, mogu da imitiraju estrogen i poremete hormonalni balans u telu. Povezani su sa problemima reproduktivnog zdravlja i razvojem tumora dojke.
3. Ftalati: Skrivene ubice reproduktivnog zdravlja
Ftalati se koriste za stabilizaciju mirisa u dezodoransima. Neki ftalati, kao što su dibutilftalat (DBP) i dietilftalat (DEP), povezani su sa endokrinim poremećajima, smanjenjem plodnosti i razvojnim problemima kod dece. Izloženost ovim hemikalijama može da bude štetna, naročito za trudnice i decu.
4. Triklozan: Antimikrobni agens sa lošom reputacijom
Triklozan je antimikrobni sastojak koji se koristi za smanjenje bakterija koje uzrokuju neprijatan miris. Njegova dugotrajna upotreba, međutim, može da doprinese razvoju otpornosti na antibiotike i da poremeti rad štitne žljezde. Povezan je, takođe, sa alergijskim reakcijama i iritacijom kože.
5. Propilen glikol: Od omekšivača do alergena
Propilen glikol služi kao omekšivač i nosač aktivnih sastojaka u dezodoransima. Iako se smatra relativno bezbednim, kod nekih ljudi može da izazove iritaciju kože i alergijske reakcije, naročito kod osoba sa osetljivom kožom ili ekcemom.
Kako se zaštititi?
Pročitajte sastav proizvoda koji kupujete. Obratite pažnju na etikete proizvoda i izbegavajte dezodoranse koji sadrže aluminijum, parabene, ftalate, triklozan i propilen glikol.
Razmotrite korišćenje prirodnih ili organskih dezodoranasa koji ne sadrže štetne hemikalije. Sastojci kao što su soda bikarbona, kokosovo ulje i esencijalna ulja mogu da budu dobra zamena.
Možete da pripremite i svoj dezodorans kod kuće, koristeći jednostavne i bezbedne sastojke.
Dezodorans kroz vekove
Dezodoransi su razvijani tokom vekova, ali prvi moderni dezodorans kakav danas poznajemo, pojavio se krajem 19. veka.
Upotreba sredstava za smanjenje neprijatnih mirisa datira još iz drevnih civilizacija. Stari Egipćani i Grci koristili su mirisne ulja i druge prirodne supstance kako bi prikrili telesne mirise.
Prvi moderni dezodorans, nazvan „Mam”, pojavio se 1888. godine. Ovaj dezodorans u obliku kreme je razvila Edna Marfi, a proizvod se reklamirao kao sredstvo za smanjenje neprijatnih mirisa ispod pazuha.
„Mam” je bio prvi dezodorans koji je bio komercijalno dostupan i postavio je temelje za razvoj budućih proizvoda.
Antiperspiranti, koji ne samo da prikrivaju miris već i smanjuju znojenje, pojavili su se kasnije. Prvi antiperspirant, nazvan „Everdraj”, lansiran je 1903. godine. Ovi proizvodi su sadržali aluminijumske soli koje začepljuju znojne žlezde i time smanjuju znojenje.
Uvođenje rol-on dezodoransa, inspirisanog kuglicom za hemijsku olovku, donelo je 1960-tih revoluciju u primeni proizvoda. Rol-on dezodoransi su postali popularni zbog svoje jednostavnosti i efikasnosti u primeni.
Sprejevi i dezodoransi u stiku postali su popularni 1980-tih i 1990-tih.
