Пет опасности вребају из дезодоранса
Дезодоранси су постали неизоставни део свакодневне хигијене и помажу нам да се осећамо свеже и самоуверено. Иза пријатног мириса и осећаја свежине, међутим, крију се потенцијално опасни састојци који могу да имају негативне последице по здравље.
1. Једињења алуминијума: Више од Знојења
Једињења алуминијума, најчешће алуминијум-хлорохидрат, користе се у антиперспирантима за смањење знојења. Они зачепљују знојне жлезде, али неки научници сматрају да би њихова дуготрајна употреба могла да буде повезана са повећаним ризиком од рака дојке и Алцхајмерове болести. Истраживања још нису дала коначне одговоре.
2. Парабени: Тихи xормонски pоремећаји
Парабени су конзерванси који спречавају раст бактерија и гљивица у козметичким производима. Ова једињена, међутим, могу да имитирају естроген и поремете хормонални баланс у телу. Повезани су са проблемима репродуктивног здравља и развојем тумора дојке.
3. Фталати: Скривене убице репродуктивног здравља
Фталати се користе за стабилизацију мириса у дезодорансима. Неки фталати, као што су дибутилфталат (ДБП) и диетилфталат (ДЕП), повезани су са ендокриним поремећајима, смањењем плодности и развојним проблемима код деце. Изложеност овим хемикалијама може да буде штетна, нарочито за труднице и децу.
4. Триклозан: Антимикробни агенс са лошом репутацијом
Триклозан је антимикробни састојак који се користи за смањење бактерија које узрокују непријатан мирис. Његова дуготрајна употреба, међутим, може да допринесе развоју отпорности на антибиотике и да поремети рад штитне жљезде. Повезан је, такође, са алергијским реакцијама и иритацијом коже.
5. Пропилен гликол: Од омекшивача до алергена
Пропилен гликол служи као омекшивач и носач активних састојака у дезодорансима. Иако се сматра релативно безбедним, код неких људи може да изазове иритацију коже и алергијске реакције, нарочито код особа са осетљивом кожом или екцемом.
Како се заштитити?
Прочитајте састав производа који купујете. Обратите пажњу на етикете производа и избегавајте дезодорансе који садрже алуминијум, парабене, фталате, триклозан и пропилен гликол.
Размотрите коришћење природних или органских дезодоранаса који не садрже штетне хемикалије. Састојци као што су сода бикарбона, кокосово уље и есенцијална уља могу да буду добра замена.
Можете да припремите и свој дезодоранс код куће, користећи једноставне и безбедне састојке.
Дезодоранс kроз векове
Дезодоранси су развијани током векова, али први модерни дезодоранс какав данас познајемо, појавио се крајем 19. века.
Употреба средстава за смањење непријатних мириса датира још из древних цивилизација. Стари Египћани и Грци користили су мирисне уља и друге природне супстанце како би прикрили телесне мирисе.
Први модерни дезодоранс, назван „Мам”, појавио се 1888. године. Овај дезодоранс у облику креме је развила Една Марфи, а производ се рекламирао као средство за смањење непријатних мириса испод пазуха.
„Мам” је био први дезодоранс који је био комерцијално доступан и поставио је темеље за развој будућих производа.
Антиперспиранти, који не само да прикривају мирис већ и смањују знојење, појавили су се касније. Први антиперспирант, назван „Евердрај”, лансиран је 1903. године. Ови производи су садржали алуминијумске соли које зачепљују знојне жлезде и тиме смањују знојење.
Увођење рол-он дезодоранса, инспирисаног куглицом за хемијску оловку, донело је 1960-тих револуцију у примени производа. Рол-он дезодоранси су постали популарни због своје једноставности и ефикасности у примени.
Спрејеви и дезодоранси у стику постали су популарни 1980-тих и 1990-тих.
