Vodič po panonskoj Svetoj gori
Sem Atosa i Tibeta, ne postoji na svetu planina u kojoj je, na tako malom prostoru, toliko svetinja
Zvanično je Fruška gora, a zapravo je hodočasnička Sveta gora u kojoj je dvadesetak pravoslavnih manastira.
U njenim nedrima su ikonostasi, čudotvorne ikone, freske, mošti svetaca, lekoviti izvori, grobovi srpskih patrijaraha, mitropolita, vladika, kraljeva, grofova, vojvoda. Sve to je, do danas, ostalo duhovni stožer srpstva u Panoniji, izvor pravoslavne, svetosavske i nacionalne svesti, čuvar svetosavskog zaveta.
Iako pljačkani, rušeni i skrnavljeni, manastiri poput Krušedola, Velike i Male Remete, Ravanice, Jaska, Hopova, Bešenova, Privine glave, Šišatovca, Beočina, Kuveždina, Rakovca i drugih opstajali su i bili nada moralne i duhovne obnove.
Novosadski arhitekta Vojislav Dević i firma „Strateg projekt” uložili su prilično truda da, u bogato ilustrovanoj mapi, na jednom mestu saberu sve zanimljivosti o manastirima, ali i o samoj Fruškoj gori. Od trenutka kad se pojavila, od koristi je, pre svega, turistima i hodočasnicima, ali i ostalima koji ovde dolaze cele godine.
Jedinstvena u mnogo čemu
Sem Atosa i Tibeta, ne postoji na svetu planina u kojoj je, na tako malom prostoru, toliko svetinja. I ono posve neobično: ovde su se rađali i živeli rimski carevi, srpski kraljevi, patrijarsi, kaluđeri, generali, pesnici, zanatlije, ugarski grofovi, ruska carska emigracija i rimokatolički kler.
– Za razliku od Atosa, Sveta Fruška gora otvorena je kako za monahe, tako i za monahinje, na njenim obodima su rimokatolički samostani, dok u njoj žive civili, seljaci i građani – podseća Dević.
Svaki manastir je priča za sebe i svaki ima bogatu i burnu prošlost. Baš kao i područje gde oni vekovima bitišu. U prilog tome i jedna zanimljivost: pre Prvog svetskog rata ruski car Nikolaj Romanov Drugi poslao je na Frušku goru izaslanika da odseče 13 metara visoko grabovo stablo kako bi se od njega napravio jarbol za carsku zastavu u Kremlju. Dević je tu priču čuo od rudarskog inženjera Vučine Popovića, a ovaj davne 1961. od Paje Klinovskog, Rusa belogardejca, vrsnog planinara i vodiča.
Na njenim obodima su i Sremski Karlovci u kojima je 1848. na Majskoj skupštini proglašena Srpska Vojvodina. Sklapanjem Karlovačkog mira između Svete alijanse i Turske 1699. varošica se upisuje u diplomatsku istoriju Evrope.
– Nacionalni park obuhvata 25.000 hektara – napominje Vojislav Dević u razgovoru za „Magazin”. – U njemu je 14 jezera, 187 izvora, 44 potoka i reka. Stručnjaci su potvrdili da na planini raste 30 vrsta orhideja, da u njoj stanuje oko 200 vrsta ptica.
Mnoge svetinje mogu se podičiti čudotvornim izvorima: Petkovica, Velika Remeta s lekovitim izvorom Ubavac i druge.
Ima Fruška gora manastire, ali je bogata potocima, biljnim i životinjskim svetom, jezerima. Najpoznatija su Ledinačko, Bešenovačko, Sotsko, Pavlovačko, Borkovačko, Ljukovsko, Popovačko, Bingulsko, Vranjaš, Čalmansko i druga.
Krušedol i Ravanica u Vrdniku
Jedan od najzanimljivijih manastira je Krušedol, veliko kulturno, političko i versko središte Srba, istovremeno i mauzolej značajnih srpskih, istorijskih ličnosti. U njemu je 1706. godine sahranjen patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, a tu počivaju i grof Đorđe Branković, vojvoda Stevan Šupljikac, kneginja Ljubica, žena kneza Miloša Obrenovića, kralj Milan Obrenović...
Za manastir Ravanicu u Vrdniku karakteristično je da se sve do 1941. godine narod ovde okupljao na Vidovdan da bi celivao mošti kosovskih mučenika Sv. kneza Lazara. Tu je i spomenik vrdničkoj vili, pesnikinji i književnici Milici Stojadinović Srpkinji.
Velika Remeta i Novo Hopovo
Velika Remeta pamti mnoge turobne dane, naročito u Drugom svetskom ratu kad je opljačkana, minirana i zapaljena, ikonostas je gotovo uništen, dok je bratstvo proterano zajedno s igumanom Melentijem (Babićem). Kad budu pohodili Novo Hopovo, turisti će saznati da je do 1920. godine bio ženski manastir u kojem su utočište pronašle ruske monahinje nakon Oktobarske revolucije. U Drugom svetskom ratu i on je opljačkan, ali monaštvo i civili nisu proterani. Spalili su ga partizani 1943, a obnavljan je između 1949. i 1960. godine.
Grgeteg i Jazak
Grgeteg su 1943. bombardovali nemački avioni, a opljačkali vojnici NDH, dok su u manastiru Jazak starine i umetnine, opljačkane za vreme Drugog svetskog rata, vraćene iz Zagreba i nalaze se u Muzeju SPC u Beogradu.
Privina glava i Kuveždin
U Privinoj glavi goste čeka priča da je ova svetinja do Prvog svetskog rata bila veoma bogata, a onda su se i nad njim nadvili tamni oblaci. Poslednja veća obnova zabeležena je od 2002. do 2012. godine. I Kuveždin je, pod okupacijom NDH, opljačkan, spaljen, bombardovan i miniran. Beočinski manastir je imao neprocenljivu riznicu, poznatu po brojim rukopisima, pečatima, relikvijama, srebrnim i pozlaćenim kivotima i putirima.
Fenek i Mala Remeta
Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, u Feneku utočište su pronašli ustanici, studenički monasi s moštima Sv. kralja Stevana Prvovenčanog, kao i vožd Karađorđe. Pred Prvi svetski rat manastir je imao biblioteku od 1.537 knjiga i riznicu sa skupocenim eksponatima. Što se Male Remete tiče, najveća dragocenost su stare knjige, rukopisni mineji račanskih monaha.
