Водич по панонској Светој гори
Сем Атоса и Тибета, не постоји на свету планина у којој је, на тако малом простору, толико светиња
Званично је Фрушка гора, а заправо је ходочасничка Света гора у којој је двадесетак православних манастира.
У њеним недрима су иконостаси, чудотворне иконе, фреске, мошти светаца, лековити извори, гробови српских патријараха, митрополита, владика, краљева, грофова, војвода. Све то је, до данас, остало духовни стожер српства у Панонији, извор православне, светосавске и националне свести, чувар светосавског завета.
Иако пљачкани, рушени и скрнављени, манастири попут Крушедола, Велике и Мале Ремете, Раванице, Јаска, Хопова, Бешенова, Привине главе, Шишатовца, Беочина, Кувеждина, Раковца и других опстајали су и били нада моралне и духовне обнове.
Новосадски архитекта Војислав Девић и фирма „Стратег пројект” уложили су прилично труда да, у богато илустрованој мапи, на једном месту саберу све занимљивости о манастирима, али и о самој Фрушкој гори. Од тренутка кад се појавила, од користи је, пре свега, туристима и ходочасницима, али и осталима који овде долазе целе године.
Јединствена у много чему
Сем Атоса и Тибета, не постоји на свету планина у којој је, на тако малом простору, толико светиња. И оно посве необично: овде су се рађали и живели римски цареви, српски краљеви, патријарси, калуђери, генерали, песници, занатлије, угарски грофови, руска царска емиграција и римокатолички клер.
– За разлику од Атоса, Света Фрушка гора отворена је како за монахе, тако и за монахиње, на њеним ободима су римокатолички самостани, док у њој живе цивили, сељаци и грађани – подсећа Девић.
Сваки манастир је прича за себе и сваки има богату и бурну прошлост. Баш као и подручје где они вековима битишу. У прилог томе и једна занимљивост: пре Првог светског рата руски цар Николај Романов Други послао је на Фрушку гору изасланика да одсече 13 метара високо грабово стабло како би се од њега направио јарбол за царску заставу у Кремљу. Девић је ту причу чуо од рударског инжењера Вучине Поповића, а овај давне 1961. од Паје Клиновског, Руса белогардејца, врсног планинара и водича.
На њеним ободима су и Сремски Карловци у којима је 1848. на Мајској скупштини проглашена Српска Војводина. Склапањем Карловачког мира између Свете алијансе и Турске 1699. варошица се уписује у дипломатску историју Европе.
– Национални парк обухвата 25.000 хектара – напомиње Војислав Девић у разговору за „Магазин”. – У њему је 14 језера, 187 извора, 44 потока и река. Стручњаци су потврдили да на планини расте 30 врста орхидеја, да у њој станује око 200 врста птица.
Многе светиње могу се подичити чудотворним изворима: Петковица, Велика Ремета с лековитим извором Убавац и друге.
Има Фрушка гора манастире, али је богата потоцима, биљним и животињским светом, језерима. Најпознатија су Лединачко, Бешеновачко, Сотско, Павловачко, Борковачко, Љуковско, Поповачко, Бингулско, Врањаш, Чалманско и друга.
Крушедол и Раваница у Врднику
Један од најзанимљивијих манастира је Крушедол, велико културно, политичко и верско средиште Срба, истовремено и маузолеј значајних српских, историјских личности. У њему је 1706. године сахрањен патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, а ту почивају и гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, кнегиња Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића, краљ Милан Обреновић...
За манастир Раваницу у Врднику карактеристично је да се све до 1941. године народ овде окупљао на Видовдан да би целивао мошти косовских мученика Св. кнеза Лазара. Ту је и споменик врдничкој вили, песникињи и књижевници Милици Стојадиновић Српкињи.
Велика Ремета и Ново Хопово
Велика Ремета памти многе туробне дане, нарочито у Другом светском рату кад је опљачкана, минирана и запаљена, иконостас је готово уништен, док је братство протерано заједно с игуманом Мелентијем (Бабићем). Кад буду походили Ново Хопово, туристи ће сазнати да је до 1920. године био женски манастир у којем су уточиште пронашле руске монахиње након Октобарске револуције. У Другом светском рату и он је опљачкан, али монаштво и цивили нису протерани. Спалили су га партизани 1943, а обнављан је између 1949. и 1960. године.
Гргетег и Јазак
Гргетег су 1943. бомбардовали немачки авиони, а опљачкали војници НДХ, док су у манастиру Јазак старине и уметнине, опљачкане за време Другог светског рата, враћене из Загреба и налазе се у Музеју СПЦ у Београду.
Привина глава и Кувеждин
У Привиној глави госте чека прича да је ова светиња до Првог светског рата била веома богата, а онда су се и над њим надвили тамни облаци. Последња већа обнова забележена је од 2002. до 2012. године. И Кувеждин је, под окупацијом НДХ, опљачкан, спаљен, бомбардован и миниран. Беочински манастир је имао непроценљиву ризницу, познату по бројим рукописима, печатима, реликвијама, сребрним и позлаћеним кивотима и путирима.
Фенек и Мала Ремета
После слома Првог српског устанка 1813. године, у Фенеку уточиште су пронашли устаници, студенички монаси с моштима Св. краља Стевана Првовенчаног, као и вожд Карађорђе. Пред Први светски рат манастир је имао библиотеку од 1.537 књига и ризницу са скупоценим експонатима. Што се Мале Ремете тиче, највећа драгоценост су старе књиге, рукописни минеји рачанских монаха.
