Da li je crna kafa dobra za vas?
Nije tajna da je kafa jedno od najpopularnijih pića. Neki ljudi vole šolje sa dosta pene, šlaga, neki vole i dodatne ukuse i šećer, ali ima i onih tradicionalnijih koji piju samo kafu crnu. Bilo kako bilo, crna ili ne- da li često zdravstvene prednosti kafe nadmašuju potencijalno štetne efekte? Da, kažu stručnjaci, ali umerenost je ključna.
Kafa je iznenađujući izvor hranljivih materija
Prema studiji objavljenoj 2013. godine kafa ima velike količine antioksidanata. Ovi antioksidansi mogu pomoći u prevenciji određenih karcinoma, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
"Kafa sadrži korisne hranljive materije uključujući magnezijum i vitamine B niacin i riboflavin. Iako količine ovih vitamina nisu velike, one se mogu povećati kada popijete nekoliko šoljica", objašnjava za Healthy dijetetičar Erin Palinski-Vejd.
Šta je sa kafom bez kofeina? Takođe daje ove prednosti, iako nivoi hranljivih materija mogu biti smanjeni zbog procesa ekstrakcije kofeina.
Kofein podstiče budnost i raspoloženje
U studijama se pokazalo da kofein ima pozitivan efekat na kogniciju, budnost i raspoloženje, pored toga što sprečava negativne efekte kao što je pospanost kod ljudi koji su lišeni sna. Prema istraživanju objavljenom 2014. kofein je poboljšao budnost, vreme reakcije i logično zaključivanje kod radnika u smenama, vozača kamiona i hitnih službi. U studiji dvadeset pripadnika specijalnih snaga u ovim kategorijama primilo je ili četiri doze od 200 miligrama kofeina ili placebo u kasnim večernjim i ranim jutarnjim satima u tri uzastopna dana. Njihova budnost, logičko rezonovanje i kognitivna funkcija procenjivani su tokom čitave studije. Istraživači su zaključili da je ukupna dnevna doza od 800 miligrama kofeina tokom dužeg perioda budnosti bila efikasna u jačanju kognitivnih funkcija kada učesnici nisu mogli da spavaju tokom dana. doze mogu biti od velike pomoći u ovakvim situacijama.
Istraživanja o kofeinu, spoznaji i raspoloženju su kombinovana u mnogim studijama, a zanimljivo je otkiće da ljudi koji piju najmanje četiri šoljice kafe dnevno pokazuju manji rizik od depresije.
Kofein štiti mozak
Neke studije sugerišu da konzumacija kafe može doprineti smanjenju rizika od stanja kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, ali ovo istraživanje je ograničeno. Meta-analiza studija iz 2016. godine, uključujući skoro 30.000 učesnika, pokazala je da je povećana konzumacija kafe povezana sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti. Jedna studija otkrila je da ljudi koji piju tri do pet šoljica kafe dnevno imaju čak 65 odsto manji rizik od razvoja demencije. Kafa je takođe povezana sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti. Istraživači su analizirali više od 30 godina podataka od više od 8.000 muškaraca japanskog porekla. Otkrili su da su oni koji piju najmanje tri do četiri šoljice kafe dnevno, u poređenju sa onima koji nisu pili kafu ili vrlo malo, bili povezani sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti.
Smanjen rizik od dijabetesa tipa 2
Istraživanje koje je pratilo unos kafe kod više od 100.000 amerikanaca tokom 20 godina otkrilo je da su ljudi koji piju dodatnu šolju kafe dnevno imali 11 odsto manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Druga istraživanja objavljena 2018.takođe povezuju dugotrajnu konzumaciju kafe sa nižim rizikom od pre-dijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Povezanost srčanih oboljenja i kafe
Prethodne zabrinutosti i kontroverze oko rizika od srčanih oboljenja i kofeina uglavnom su odbačene - tri do četiri šoljice kafe dnevno imaju neutralan ili pozitivan efekat na krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti i srčanu insuficijenciju.
„Najbolji način za ispijanje kafe je crna ili sa nezaslađenim aromama poput malo cimeta“, kaže Palinski-Vejd koja navodi da možete dodati mleko sa niskim sadržajem masti ili biljno mleko.
Takođe, ona kao najzdraviji način pripreme je pijenje filtrirane kafe. Preporučeni unos zavisi od starosti, građe i tolerancije na kofein. Većina ljudi ne bi trebalo da pije više od 400 miligrama kofeina svakog dana, što je oko četiri šoljice kafe.
