U vlasti matematike

Profesor je, zbog vreline tog junskog dana, bio umoran posle predavanja koje je bilo studiozno pripremano mesecima za nedavno održani petnaesti po redu Srpski matematički kongres u svečanoj sali beogradskog Rektorata. Razgovarali smo u pauzi pokušavajući da koliko-toliko prenesmo čitaocima svet visoke matematike i njenih promotera koji putuju po svetu sa seminara na seminar. I u Beogradu su, osim naših eminentnih naučnika, gostovali i naučnici iz regiona i celog sveta.

Dr Vladimir Dragović došao je iz Sjedinjenih Država, preciznije sa Univerziteta Teksas u Dalasu, gde je redovni profesor matematike i šef Departmana. To je analogno funkciji dekana fakulteta u našem obrazovnom sistemu, a do ove pozicije stigao je 2015. godine, pošto je prethodno sticao iskustvo i u naučnoj matematičkoj oblasti, ali i kao rukovodilac i direktor u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji.

Njegovo predavanje je s pažnjom slušano, a naslov predavanja bio je „Alasovim tragom do naših dana”. Pažnju je privuklo profesorovo priznanje da se pripremao studiozno šest meseci za skup koji je održan 2018. godine, kada je dobio poziv da održi predavanje o značaju Mihaila Petrovića Alasa i njegovog doprinosa u oblasti diferencijalnih jednačina. Uz pomoć video-bima i daljinskog prekidača ponovo je uplovio u svet jednačina za odabranu publiku, a predavanje su mogli pratiti s razumevanjem samo slušaoci s doktorskom titulom, koji su i činili publiku u svečanoj sali. Na prvi pogled komplikovane diferencijalne jednačine s neočekivanom lakoćom smenjivali su geometrija, algebra, analiza i algebarska geometrija. Predstavljene su sve ove oblasti u jednom predavanju. Za laike bio je fantastičan beg od stvarnosti, a s druge strane učvršćeno je saznanje da se bez matematičkih disciplina ništa u ovom svetu ne bi moglo stvoriti jer je matematika u srži svega. Zahvaljujući radu profesora Dragovića prestižni matematički časopis „Bilten” Američkog matematičkog društva posvetio je Alasu 2020. naslovnu stranu i odgovarajući članak (zajednički sa dr Irinom Gorjučkinom iz Moskve) u kome se objašnjava značaj rezultata Mihaila Petrovića Alasa u analitičkoj teoriji diferencijalnih jednačina i s istorijske perspektive i s tačke gledišta savremene nauke. To je značajno priznanje za srpsku nauku.

U razgovoru za „Magazin” dr Dragović se setio kada je kao školarac, vrlo uspešan i pobednički raspoložen na brojnim takmičenjima odlučivao da li će postati hemičar ili matematičar. Opredelio se za ovo drugo jer mu je to davalo više slobode i nezavisnosti. „U hemiji zavisite od društva, od sredstava, pribora i materijala za skupe eksperimente. U matematici je dovoljna olovka i parče papira. Sve dalje zavisi od vas samih i od truda koji želite da uložite.” Ali s vremenom je profesor shvatio i da ova disciplina počinje i da proganja onoga ko se njom bavi, ne da mu mira i stalno ga tera na razmišljanje. Matematičar je čovek koji može da sedi u hladu ispod nekog drveta, kao nekakav pustinjak, sa priborom koji ima i đak prvak, ali i sa radoznalošću koja ga tera na neprestana razmišljanja i promišljanja problema. Nastavio je sa usavršavanjima na seminarima u raznim delovima sveta. Profesor Dragović bi danas mogao da se pohvali sa blizu 250 naučnih predavanja po pozivu, koja je održao od Japana do Latinske Amerike.

– I sama matematika je sveprisutna, a već neko duže vreme i veoma profitabilna kroz različita zanimanja. Kad sam ja bio mali, nuklearna fizika bila je pojam, pa je posle došla u modu molekularna biologija, a sada je vreme matematike. Amerikanci vole sve da rangiraju: od toga koje su najbolje škole ili automobili, pa do najpoželjnijih zanimanja. U poslednjih deset godina, prema dobijenim rezultatima, u top deset nisu ni advokati ni lekari već matematičari u različitim fahovima, od statističara do aktuara, finansijske matematike, bioinformatike – kaže profesor. U njegovom detinjstvu, kada je odlučivao kojim će putem poći, najčešće je išao na Zlatibor, gde mu je očevina. To pamti kao jedno prelepo predškolsko doba. Školu su obeležila takmičenja i preskakanje razreda. Već posle druge godine matematičke gimnazije upisao je Matematički fakultet, tako da je za cele dve godine bio ispred svoje generacije. U ovoj visokoobrazovnoj instituciji opet je bio najbolji i diplomirao 1987, za samo tri godine na smeru Teorijska matematika, kao student generacije Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Posle godinu dana otišao sam u Moskvu i tamo sam na postdiplomskim studijama proveo četiri godine, od 1988 do 1992, na Moskovskom državnom Univerzitetu Lomonosov, koji je tada bio jedan od najboljih matematičkih centara na svetu. Nakon završene aspiranture (ispita za zvanje magistra) na Katedri za višu geometriju i topologiju kojom je rukovodio akademik Novikov, dobitnik čuvene Fildsove medalje, odbranio sam doktorsku disertaciju ’R-matrice i algebarske krive’ na Univerzitetu u Beogradu 1992. godine pod rukovodstvom profesora Dubrovina – kaže dr Vladimir Dragović, koji se sa velikim pijetetom seća svojih mentora.

U Beograd se vratio u teško vreme. Seća se i datuma: 31. maj 1992. godine, dan kada su Srbiji uvedene sankcije. Devedesete je ipak proveo na vrlo reprezentativnom mestu. Zahvaljujući kvalifikacijama, zaposlio se u Matematičkom institutu SANU još 1988. Bavio se naučnoistraživačkim radom i pedagogijom. Pomogao je desetinama mladih matematičara da se odškoluju i specijalizuju kroz seminare i nastavu na fakultetima u Beogradu, Nišu i Podgorici. Prošle godine je njegova istraživačka grupa u Matematičkom institutu SANU obeležila trideset godina rada.

U Dalasu je od 2012. godine. Već punih devet godina je „dekan”, kako bismo mi rekli, ili američki – šef departmana za studije matematičkih nauka. Univerzitet Teksas je vrlo cenjen u Americi, a pod vođstvom profesora Dragovića broj studenata matematike se udvostručio, a broj programa je povećan, pa se sada izučava šest novih programa, između ostalog i bioinformatika i računska biologija, statistika i nauka o podacima.

– Tokom epidemije virusa korona uspeli smo da održimo naučni i nastavni rad i podignemo ga na još viši nivo. To vreme uz izazove jako je značajno uticalo na dalji razvoj jer smo se navikli da radimo od kuće, onlajn pa čak i seminare da održavamo preko interneta – kaže naš sagovornik.

Amerika kao civilizacija profesoru Dragoviću deluje kao isuviše kompleksno pitanje da bi se u njega sada upuštao.

Na život u toj zemlji se, kako kaže, još privikava. Ćerka je prva „povukla nogu”, i otišla na čuveni MIT i tamo diplomirala. Sada je i ona matematičarka.

U Srbiju dolazim stalno, računam da nisam ni odlazio. Ovde držim predavanja, učestvujem i organizujem konferencije, svakog decembra redovno posećujem Matematički fakultet kada obeležavaju rođendan. Sa Matematičkim institutom radim na projektu „Medžik” sa svojim bivšim studentima. Ponosan sam na njih, dosta mojih studenata je doktoriralo, petoro iz Beograda i još troje u Dalasu – kaže dr Dragović.

U dvorištu Rektorata je sparina, iako sedimo u hladu. Popodnevno predavanje treba da se nastavi. Pitamo profesora ostaje li u Srbiji i u letnjim mesecima, kuda će na odmor.

Kaže da se vraća u Ameriku, a o odmoru je još rano da pravi planove i dodaje u svom stilu:

– Šta nama matematičarima vredi odmor kad stalno razmišljamo o zadacima? Ne možeš mozak da isključiš, od devet do pet pa ideš kući. Slično kao i vi novinari. Mi znamo kako novinari sagorevaju, koliko je to težak posao, kao i naš.

Nagrade i priznanja

Vladimir Dragović je rođen 1967. godine u Beogradu. Dobitnik je nagrade Saveza društva matematičara Srbije i Crne Gore (2004) za najbolja postignuća matematičara mlađeg od 40 godina (za period 2001–2004). Dobitnik je Nagrade Grada Beograda za prirodne i tehničke nauke 2010. godine.

Od 2015. godine glavni je i odgovorni urednik časopisa „Theoretical and Applied Mechanics”. Koautor je kompleta udžbenika iz matematike za 2, 3. i 5. razred osnovne škole u Crnoj Gori. Rukovodio je izradom osam odbranjenih doktorskih disertacija. Objavio je više od 100 naučnih radova i više od deset knjiga.

Uveo osnovce u Matematičku gimnaziju

Još dok je bio direktor matematičke gimnazije dr Vladimir Dragović bio je zaslužan što su otvorena vrata i za učenike sedmog i osmog razreda koji od tada pohađaju nastavu u okviru Matematičke gimnazije.

Sa svojim timom zaslužan je za unapređenje nastave pa je i Matematička gimnazija u to doba dobila Svetosavsku nagradu, a proglašena je i za školu od nacionalnog značaja.