Peruškice truda vredne

Zovu ih svakojako: mazalo i mazalica, pa peruškica, jajara, maslovačika, kist i mastilica.

Nema tematskog sajma rukotvorina, vojvođanskih specijaliteta, na kojem se peruškice ne „pojave”, ali samo kao dekoracija, jer ih odavno niko ne traži, niti se, kažu domaćice iz lokalnih udruženja, danas masovnije koriste u domazluku.

 Mazalice obično nastaju u sezoni čupanja gusaka. Pre nego što se uzimaju pera, guske se teraju na vodu, da malo plivaju kako bi se guščja mast skinula. Pera se čupaju samo leti, a to dobro dođe i pticama, jer lakše podnose vrućine. Biraju se, pričaju majstorice ovog „zanata”, najfinija i najdeblja, ona ispod krila, a za svaku peruškicu potrebno je odabrati baš 9 ili 11 komada, kao i kod stavljanja jaja pod gusku, uvek nepar.

„Onda se još jednom dobro operu u mlakoj vodi i suše isključivo na suncu, ali ne jakom. Pera se pletu koncem, naizmenično, jedno preko drugoga i to tako da se preskoči jedno i provuče kroz drugo. Prstom ih, pritom, treba ravnati da sva budu uredno sadevena i da se lepo vidi tehnika pletenja. Tako se ponavlja sve do završetka snopića, a na kraju se sve čvrsto veže koncem. Najbolje služi onaj od lana jer je čvrst, ali i elastičan, a onda se napravi uzica da se mazalica može negde okačiti. Teško mi je na početku bilo da postignem da budu čvrste i pedantno sadevene – da budu onakve kakve je izrađivala moja baba. Dok se nisam izveštila, trebalo mi je celo prepodne da ih uradim nekoliko, ali malo-pomalo, tehniku sam savlada, pa sada za jednu ne treba više od pola sata”, priča Darinka Šoš iz Dobrice i dodaje da su se nekada, u izvornoj varijanti, pera povezivala belim, ali i koncem u trobojnici.

Peruškice imaju i „velike sestre” – peruške koje su zapravo sama krila guske. I one dolaze iz vremena kada se kuvalo i grejalo isključivo na šporet, a peruške bile svojevrsne pajalice. Tehnika njihove izrade je utoliko drugačija, što se sažežu na vatri i to onaj deo za koji se drže i kače.

„Tek one su daleko prošlo vreme, jer malo je kuća koje drže guske, a peruške sada gotovo niko i ne koristi”, priča Darinka.

Interesantno je da je pravljenje mazalica i peruški u prošlosti bio isključivo muški posao. Mlađe žene u kući su čijale perje, a muški krunili kukuruz i izrađivali mazalice. Inače, od jedne odrasle guske mogu se napraviti dve do tri mazalice, što zavisi o njene veličine.

Gušće peruškice koristile su se i za mazanje posuda za pečenje masnoćom, te za premazivanje štrudli, kiflica i pereca žumancetom. Između današnje silikonske četkice, kista ili peruškice razlika je ogromna, jer je perje mnogo preciznije i bolje rasporedi premaz. Dalje uputstvo za upotrebu kaže da mazalice nakon upotrebe treba oprati i dobro osušiti, pa tako mogu da potraju i dve, tri godine. Na koncu, savetuje naša sagovornica, valjalo bi na brojnim gastronomskim manifestacijama potražiti mazalice, a mogu da se nađu, jer su ekološke, prirodne i neuporedivo efikasnije, pa i zdravije od onih „veštačkih” –  njih su, ionako, pune prodavnice.

Bele kao sneg od gusana

 Kad se pravi peruška, vodi se računa i da li se perja uzimaju od gusana ili guske. „Gusan je krupniji, a guska manja i deblja i ona na butinama ima nekako smećkasto ili sivkasto perje, koje prevladava i kod nas se to zove dukatić. Gusan je, međutim, čistobeo, ali, što se kaže, guska je bolja što je starija”, objašnjava Darinka Šoš.

Krila služe i da se nakon mešenja testa brašno s daske pokupi, a čak i kada se potroše i ne budu više tako velika – nisu za bacanje. Peruška dobro pomete i pepeo i čađ.