Danak pandemiji – kraći život
Kovid 19 je u mnogim zemljama poništio dostignuti napredak u prosečnoj dužini životnog veka
Svetska zdravstvena organizacija je u najnovijem izveštaju objavila podatak da je pandemija virusa korona poništili deceniju napretka u produženju životnog veka. Kovid 19 je snažno uticao na zdravstvene statistike i preokrenuo trend produženja očekivanog životnog veka. Tokom 2021. i 2022. godine upravo je kovid bio među tri glavna uzroka smrti u mnogim zemljama.
Pandemija virusa korona je za samo dve godine uspela da poništi celu deceniju napretka u poboljšanju ljudskog životnog veka. U nedavno objavljenom izveštaju SZO, koji nosi naziv „Svetska zdravstvena statistika 2024” navodi se da je očekivana dužina života smanjena na 71,4 godine. Poslednji put je na tom nivou bila 2012 i od tada je stalno rasla. Do maja ove godine, po podacima SZO, od kovida 19 i komplikacija koje su u vezi s ovom infekcijom širom sveta je umrlo sedam miliona ljudi, pri čemu je broj neprijavljenih slučajeva, pretpostavlja se, mnogo veći.
Ipak, ma kako nam strašno izgledao susret s kovidom i posledice koje je ostavio, ipak su i dalje nezarazne hronične bolesti glavni uzrok umiranja. Po podacima SZO, 2019. godine je 74 odsto smrti širom sveta bilo posledica ishemične bolesti srca, moždanih udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, dijabetesa, Alchajmerove bolesti i drugih demencija.
Najnoviji izveštaj upućuje i na ozbiljan i vrlo raširen problem neuhranjenosti, koji se održava uprkos tome što je gojaznih i onih se prekomernom težinom sve više. Milijarda ljudi je već u kategoriji gojaznih, a 37 miliona dece mlađe od pet godina već ima višak kilograma. S druge strane, više od pola milijarde ljudi bori se s posledicama gladi, odnosno neuhranjenosti.
