Jedić za hipohondre
U homeopatiji se koristi za smirivanje straha od smrti kod umišljenih bolesnika, a u našoj narodnoj medicini služio je za lečenje neuralgija, gihta i reumatskih tegoba, ali i prehlada. Potreban je oprez jer je vrlo otrovna biljka
Upotreba jedića (Aconitum sp.) u tradicionalnoj medicini vodi poreklo još iz antičkih vremena kada su ovoj biljci pripisivane lekovite i magijske moći. Stari Kinezi poznavali su nekoliko vrsta jedića, primenjivali su ih za regulisanje telesne temperature i protiv prehlade. Oni su biljku koristili i kao otrov za strele i trovanje zveri tako što su vrh strele natapali ekstraktom dobijenim kuvanjem krtola. Otuda i naučni naziv Aconitum potiče od reči akontion, što znači strela.
U planinskim krajevima Srbije ova biljka je zastupljen sa šest autohtonih vrsta. U narodu je poznata pod nazivima jedič, jadić, nalep, lisjak, modri klobčić, pasja smrt, pasje zelje, vučji čemer, dragoljub itd.
Biljka cveta tokom leta i rane jeseni, a kao lekovita sirovina koriste se krtole. Vađenje krtola obavlja se u fazi cvetanja. Nakon vađenja krtole najpre treba očistiti od korenja, stabljike i zemlje i oprati u vodi. Sušenje krtola se vrši na promajnom mestu ili u sušarama na temperaturi od 50 stepeni Celzijusa. Osušene krtole su bez naročitog mirisa, sladunjavo-ljutog ukusa, brašnaste strukture. Treba ih čuvati zaštićene od svetlosti i ne duže od dve godine.
Krtole od biološki vrednih supstanci sadrže alkaloide, šećere, smole, organske kiseline, mineralne materije. Otrovnost, odnosno lekovitost potiče od alkaloida akonitina.
Zbog visoke toksičnosti jedić se sve manje koristi za izradu lekovitih preparata. Uglavnom se lekoviti pripravci primenjuju spolja kod neuralgija, gihta i reumatskih tegoba. Nekada su se infuze, tinkture ili ekstrakti mnogo više upotrebljavali kao pomoćno sredstvo za smirenje kašlja, prehlade, migrene, bolnog rasta zuba kod beba, te bilo koje vrste upala, kao što su upale očiju, uha, mokraćne bešike, grla.
Takođe, i u homeopatiji jedić je našao primenu. Koristi se za smirivanje bezrazložnog straha od smrti kod umišljenih bolesnika.
Vrlo često se gaji i kao ukrasna biljka, naročito u Nemačkoj i Francuskoj. Međutim, lepota i lekovitost ne smeju da zavaraju zato što je jedić veoma otrovna biljka. Svi biljni delovi su otrovni, i to naročito zimi, a čak postoje mišljenja da samo jedan dodir može da izazove trovanje. Simptomi trovanja su dijareja, povraćanje, preznojavanje, poremećaj disanja i cirkulacije. Zbog svega toga treba biti vrlo oprezan.
