U našim narodnim verovanjima biljkama se uvek pridavao naročiti značaj. Verovalo se u njihovu isceliteljsku i lekovitu moć, ali su istovremeno bile i sastavni deo običaja. U svadbama, krštenjima, rođenjima, sahranama, bez rastinja se nije mogao zamisliti nijedan ritual. Bez ruzmarina se ne može u svatove, a u običaju krštenja kada se detetu ostriže deo kose običaj je da se pramenčić uveže u kalem, odnosno mladu voćku i tako blagosilja dug i zdrav život. 

Zato je najviše vrednovano voće koje rađa, a posebno mesto zauzima jabuka. Za njom slede orah, kruška, dren, leska, trešnja...U ritualnim obredima posebno su poštovani hrast i tisa, a u magijskoj praksi se posebno često sreće vrba, kao i topola, jasika i zova. Za izvođenje magijskih radnji koriste se glog i šipak zbog bodljikavosti, a beli luk zbog oštrog mirisa.

Natprirodna svojstva imaju po verovanjima detelina sa četiri lista, sedmak trava i raskovnik. Za ovaj poslednji se verovalo da je neophodan u pronalaženju zlata, kao i da leči ljude i stoku od bolesti i poništava čini, pa čak i da je „najjača sila u prirodi“, prema istraživanjima Etnografskog instituta SANU.

Etnografi ističu da su se od mitskih bića za biljke najčešće vezivale vile. Verovalo se čak i da se one rađaju iz biljaka i da žive u drveću ili u šumi, odnosno, u stalnoj i neposrednoj prožetosti i komunikaciji sa biljnim svetom.

Biljke su se koristile i za predskazivanje. Primera radi, rodna godina se proricala prema brestu. Kada je u toku zime brest jedar, verovalo se da će i godina biti berićetna. Za neko drveće se verovalo da je ispod njega dobro spavati, odnosno, da će san biti lak, a za drugo obrnuto. Prema verovanju iz Metohije, najbolje je posaditi drenovu šumu oko kuće.

Beli luk

I dan danas mnogi smatraju prirodnim antobiotikom, a u narodnoj medicini ima počasno mesto među biljkama, jer snižava krvni pritisak, dobar je za kosu, odličan je protiv gripa. Takođe, veruje se da se belog luka plaše, vampiri i ostale nečiste i zle sile.

Bosiljak

On je odmah iza belog luka, jedna od najrasprostranjenijih biljaka u vezi sa ritualima i narodnim običajima, pa ga nazivaju i Božji cvet.

Vrba

U srpskim običajima i verovanjima zauzima visoko mesto,  praznik vrbe je Lazareva subota, dan kada se ova biljka osvećuje u crkvi i nosi se kući, takođe na taj dan od vrbe se pletu venčići. Veruje se da je kora bele vrbe lekovita i da pomaže kod prehlade i visoke temperature.

Glog 

Mnogi narodi su verovali (ili još veruju) da je glogov kolac najmoćnije i najjače sredstvo protiv vampira i demona. S druge strane, veruje se da je i lekovito bilje, pa se cvet i plod u narodnoj medicini koriste za lečenje bolesti srca.

Jabuka

Ona je danas simbol ljubavi i prijateljstva prema bližnjem svom, i zato je naš narod često nosio drugim porodicama na poklon. Sastavni je deo svadbenih ceremonija.

Zova

Mada se od nje pravi odličan domaći sok, koristi se i u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti. Poznato je da leči grip, sinuse, bronhitis, astmu i alergije. Dokazano je da sok od zove jača imunitet, a pomaže i kod dijabetesa.

Ruzmarin

Ruzmarin se vezuje za svadbe. U našoj tradiciji, ruzmarin je neizostavni deo običaja, zbog svog mirisa. Veruje se da se mirisom ruzmarina zlim silama odvlačila pažnja, kako ne bi ugrozili mladu i mladoženju, goste, ali i njihove potomke.

Tuja

Tuja je ukrasno zimzeleno bilje, koje se najčešće sadi po grobljima, daleko od kuća, jer se veruje da je otrovna i da donosi nesreću.

Čuvarkuća

Veruje se da ima čudotvorne moći, kada je reč o zaštiti kuće od udara groma. Zato se u selima masovno gaji na krovovima.

Crni luk

Kao i beli luk, ima antikancerogena svojstva, a odličan je saborac i kod brojnih malignih stanja. Posebno je značajan u sprečavanju raznih bolesti disajnih puteva.