У нашим народним веровањима биљкама се увек придавао нарочити значај. Веровало се у њихову исцелитељску и лековиту моћ, али су истовремено биле и саставни део обичаја. У свадбама, крштењима, рођењима, сахранама, без растиња се није могао замислити ниједан ритуал. Без рузмарина се не може у сватове, а у обичају крштења када се детету остриже део косе обичај је да се праменчић увеже у калем, односно младу воћку и тако благосиља дуг и здрав живот. 

Зато је највише вредновано воће које рађа, а посебно место заузима јабука. За њом следе орах, крушка, дрен, леска, трешња...У ритуалним обредима посебно су поштовани храст и тиса, а у магијској пракси се посебно често среће врба, као и топола, јасика и зова. За извођење магијских радњи користе се глог и шипак због бодљикавости, а бели лук због оштрог мириса.

Натприродна својства имају по веровањима детелина са четири листа, седмак трава и расковник. За овај последњи се веровало да је неопходан у проналажењу злата, као и да лечи људе и стоку од болести и поништава чини, па чак и да је „најјача сила у природи“, према истраживањима Етнографског института САНУ.

Етнографи истичу да су се од митских бића за биљке најчешће везивале виле. Веровало се чак и да се оне рађају из биљака и да живе у дрвећу или у шуми, односно, у сталној и непосредној прожетости и комуникацији са биљним светом.

Биљке су се користиле и за предсказивање. Примера ради, родна година се прорицала према бресту. Када је у току зиме брест једар, веровало се да ће и година бити берићетна. За неко дрвеће се веровало да је испод њега добро спавати, односно, да ће сан бити лак, а за друго обрнуто. Према веровању из Метохије, најбоље је посадити дренову шуму око куће.

Бели лук

И дан данас многи сматрају природним антобиотиком, а у народној медицини има почасно место међу биљкама, јер снижава крвни притисак, добар је за косу, одличан је против грипа. Такође, верује се да се белог лука плаше, вампири и остале нечисте и зле силе.

Босиљак

Он jе одмах иза белог лука, једна од најраспрострањенијих биљака у вези са ритуалима и народним обичајима, па га називају и Божји цвет.

Врба

У српским обичајима и веровањима заузима високо место,  празник врбе је Лазарева субота, дан када се ова биљка освећује у цркви и носи се кући, такође на тај дан од врбе се плету венчићи. Верује се да је кора беле врбе лековита и да помаже код прехладе и високе температуре.

Глог 

Многи народи су веровали (или још верују) да је глогов колац најмоћније и најјаче средство против вампира и демона. С друге стране, верује се да је и лековито биље, па се цвет и плод у народној медицини користе за лечење болести срца.

Јабука

Она је данас симбол љубави и пријатељства према ближњем свом, и зато је наш народ често носио другим породицама на поклон. Саставни је део свадбених церемонија.

Зова

Мада се од ње прави одличан домаћи сок, користи се и у народној медицини за лечење разних болести. Познато је да лечи грип, синусе, бронхитис, астму и алергије. Доказано је да сок од зове јача имунитет, а помаже и код дијабетеса.

Рузмарин

Рузмарин се везује за свадбе. У нашој традицији, рузмарин је неизоставни део обичаја, због свог мириса. Верује се да се мирисом рузмарина злим силама одвлачила пажња, како не би угрозили младу и младожењу, госте, али и њихове потомке.

Туја

Туја је украсно зимзелено биље, које се најчешће сади по гробљима, далеко од кућа, јер се верује да је отровна и да доноси несрећу.

Чуваркућа

Верује се да има чудотворне моћи, када је реч о заштити куће од удара грома. Зато се у селима масовно гаји на крововима.

Црни лук

Kао и бели лук, има антиканцерогена својства, а одличан је саборац и код бројних малигних стања. Посебно је значајан у спречавању разних болести дисајних путева.