Da li placebo operacije leče kao i prave
Lažna operacija, zapravo, može da popravi naše telo. Tokom 1990-ih, dr Brus Mozli je pronašao 180 pacijenata koji su imali toliko jake bolove u kolenima, da su imali problema da ustanu iz stolice. Zatim su dobili pravu ili lažnu (placebo) artroskopiju.
Prava artroskopija je uključivala davanje lekova protiv bolova i umetanje male metalne cevi (artroskopa) u koleno kako bi se popravila oštećena hrskavica i uklonili labavi fragmenti kostiju koji izazivaju bol.
Procedura lažne (placebo) artroskopije uključivala je lekove protiv bolova i malu posekotinu na koži kolena, ali nije bilo artroskopa, popravke oštećene hrskavice niti čišćenja labavih fragmenata kosti. Pacijenti koji su primili lažnu proceduru mislili su da primaju pravu (ovo se zove „zaslepljivanje“), a doktori i medicinske sestre su oponašali zvuke prave hirurgije.
Zaslepljivanje se smatra važnim jer sprečava da očekivanja pacijenata utiču na rezultate. Svi pacijenti su praćeni dve godine da bi se videlo koliko stepenica mogu da se popnu pre nego što im bol stane na put.
Rezultati su bili jasni: lažni postupak je bio dobar za bol i funkciju. Takođe, pošto je lažna operacija manje invazivna, manje je štetna. Na primer, postoji manji rizik od infekcije.
Mozlijevi rezultati su ponovljeni nekoliko puta. Na osnovu toga, mogli bismo očekivati da je manje invazivna lažna procedura zamenila invazivniju – i štetniju – pravu verziju.
Ipak, više od milion artroskopija se uradi u SAD svake godine, koštajući po 5.000 dolara, što je ukupno 5 milijardi dolara. I oko 40.000 se uradi u Velikoj Britaniji svake godine, što košta ukupno 67 miliona funti.
Slična priča se može ispričati o lažnoj hirurgiji za mnoga druga stanja, piše Džeremi Hovik, profesor i direktor Stoneygate centra za izvrsnost na Univerzitetu u Lesteru, za Sajens alert.
Lažna vertebroplastika (zabadanje samo u kičmu gde bi inače išla injekcija cementa) na primer, funkcioniše isto kao i prava stvar -ubrizgavanje cementa za zarastanje slomljenog pršljena.
Efikasna lažna hirurgija
Pregled 53 placebo hirurške intervencije pokazao je da je lažna hirurgija bila jednako dobra kao i prava u više od polovine studija. Lažna operacija kolena i leđa funkcioniše kao i prava operacija u smislu ublažavanja bola.
Pretvaranje da stavljate implantate u mozak radi kao i pravi implanti za smanjenje napada migrene.
Lažna laserska hirurgija radi kao i prava laserska operacija za zaustavljanje gastrointestinalnog krvarenja. I lažna hirurgija funkcioniše kao i prava operacija za efikasnije funkcionisanje sfinktera.
Postoje tri glavna razloga zašto lažne operacije nisu zamenile prave verzije uprkos njihovim prednostima. Prvo, neki etičari tvrde da je lažni postupak previše rizičan.
„Ja bih rekao da je lažna verzija obično manje rizična od prave procedure, a može da funkcioniše jednako dobro”, kaže Hovik. Drugo, neki ljudi veruju da lažna hirurgija zahteva obmanu ljudi koji joj se podvrgavaju, da bi lažna operacija bila efikasna.
Dok su Mozlijevi pacijenti bili zaslepljeni, mnoga ispitivanja pokazuju da lažne intervencije mogu da budu isporučene „pošteno“ (pri čemu se pacijentima kaže da je placebo - placebo) i da i dalje funkcionišu.
Kako funkcioniše placebo hirurgija
Lažna hirurgija, u stvari, nije lažna niti placebo. Ona aktivira kaskadu zarastanja rana. Svi živi organizmi su veoma dobri u regeneraciji kada se poseku. Glava planarnog pljosnatog crva može čak da naraste ako je odsečete.
Ljudske glave ne mogu ponovo da izrastu, ali mnogi delovi ljudskog tela se spontano popravljaju. Bilo da je posekotina od trna ili hirurškog skalpela, počinje kaskada zarastanja rana, koja uključuje krvne ugruške za zaustavljanje krvarenja, bela krvna zrnca koja proždiru štetne bakterije i stvaraju novo tkivo i krvne sudove za hranjenje tkiva i zatvaranje rane. Na kraju, ožiljno tkivo i koža pokrivaju ranu.
Sve ovo dešava se svakom pacijentu koji ima lažnu operaciju. Dakle, kaskada zarastanja rana koja je počela nakon lažne operacije mogla bi da promeni mehaniku kolena, ramena i leđa na načine koji smanjuju bol i poboljšavaju funkciju (potrebno je istraživanje da se to potvrdi).
Placebo operacij, takođe, često uključuje lekove protiv bolova. Sa manje bola, ljudi se osećaju slobodnije da se kreću, a često samo kretanje može da smanji bol i poboljša funkciju.
Bolji naziv za takozvanu placebo ili lažnu hirurgiju bio bi „minimalno invazivna hirurgija“. Pacijentima koji pate od stanja u kojima se može izvršiti placebo operacija, umesto invazivnije, skuplje i rizičnije operacije, može se ponuditi opcija minimalno invazivne hirurgije. Mogla bi da im se daju iskrena uputstva o tome šta ta procedura podrazumeva.
„S obzirom na to da su lekari obavezani Hipokratovom zakletvom da pomažu i izbegavaju štetu, a da minimalno invazivna hirurgija pomaže koliko i invazivna hirurgija, kao i da ne šteti, to je verovatno legitiman zahtev”, zaključuje Hovik.
