Samo hoću da budem srećna

U ovom času širom sveta vrlo popularna doktorka, psiholog Džuli Smit priznaje da ima problem sa stavom osobe koja dođe na terapiju i vezano za svoje viđenje budućnosti izjavi: ,,Ja samo hoću da budem srećna.”

A, takvih je priličan broj.

Zato je i odlučila da se time posebno bavi u knjizi „Zašto mi to niko ranije nije rekao” (izdanje „Laguna”, prevod Stela Spasić).

Dr Smit smatra da je proteklih godina pojam sreće preotela neostvariva bajka o stalnom uživanju i zadovoljstvu životom. Na društvenim mrežama je poplava objava koje vam poručuju da „budete pozitivni, srećni i izbacite sve negativno iz svog života”.

Ali, upozorava da to ljude dovodi u zabludu da je sreća standard i da bi sve izvan tih okvira moglo da predstavlja problem s mentalnim zdravljem. Slično je i sa stavom da će nam s materijalnim bogatstvom stići i dugotrajna sreća.

Emocije kao vremenske prilike

„Ipak, čovek nije stvoren da stalno bude u stanju sreće. Stvoreni smo da reagujemo na izazove opstanka. Emocije su odraz našeg fizičkog stanja, naših postupaka, dešavanja, uverenja... Sve to se stalno menja. Zato je čovekovo normalno stanje ono koje se stalno menja. U svojoj knjizi „Zamka sreće” Ras Haris objašnjava da su emocije kao vremenske prilike. One se stalno kreću i menjaju, nekad predvidljivo, a nekad iznenada i neočekivano. Kao i vreme, neki trenuci su prijatni, a drugi se teško podnose”, navodi ona.

Upozorava da ako poverujemo da sreća podrazumeva stalnu pozitivnost, u trenucima lošeg raspoloženja možemo da mislimo da smo podbacili, da negde grešimo ili se plašimo da možda imamo nekih mentalnih problema.

Neki ljudi krenu na terapiju zato što se osećaju izgubljeno. Ne mogu tačno da odrede šta je problem, ali znaju da se ne osećaju kako treba. Ne raduju se ničemu ili im je teško da se posvete nekom zadatku s pravom energijom ili oduševljenjem. Nemaju jasan, konkretan problem i teško se odlučuju kojim putem da krenu.

Suština nije u tome da se muče da ostvare ciljeve. Kao prvo, oni ne znaju koje ciljeve da postave i da li se za bilo koji od njih vredi boriti.

U većini slučajeva, takvo stanje se povezuje s udaljavanjem od osnovnih vrednosti. Život ih je odvukao od onog što im je najvažnije.

Sticanje jasne slike o vrednostima može čoveka da usmeri u pravcu gde želi da krene i da mu da ideju o vrstama ciljeva koji će za njega imati najviše smisla i zadovoljstva. To mu može pomoći da podnese te bolne trenutke u životu i još važnije, da ga podseća, čak i u teškim trenucima, da se nalazi na pravom putu.

Ali, treba praviti razliku između cilja i vrednosti.

Cilj je nešto konkretno, konačno, čemu možete da stremite. Kad ga ostvarite, posao je gotov. Cilj može da bude polaganje ispita, obavljanje svih dnevnih obaveza sa spiska ili postavljanje ličnog rekorda u trčanju.

Međutim, vrednosti nisu skup radnji koje mogu da se obave. One su skup ideja o tome kako želite da živite život, kakva osoba želite da budete i za kakve principe želite da se zalažete.

Vrednosti su stvari koje činite, stav s kojim ih činite i razlog zašto ih činite.

Čemu stremite

„Ponekad se udaljimo od svojih vrednosti i ne živimo u skladu s njima. To može da se desi jer život nosi svoje i usmerava nas na razne strane. Osim toga, dok sazrevamo, naše vrednosti mogu da se promene. Postajemo nezavisni i odlazimo od kuće, učimo od ljudi koje upoznajemo, saznajemo više o svetu oko nas, možda dobijemo decu, možda ne. I tako unedogled. Zbog svih tih razloga, veoma je korisno da redovno procenjujemo šta nam je najvažnije. Da svesno odlučimo da prema potrebi krenemo u nekom drugom smeru”, podseća psihološkinja.

Kad nemamo jasnu sliku o svojim vrednostima, možemo da postavimo ciljeve na osnovu toga šta bi trebalo da radimo po sopstvenom mišljenju, u skladu s očekivanjima drugih ili pretpostavkom da ćemo, kad ostvarimo taj cilj, konačno postati dovoljno dobri i moći da se opustimo i budemo zadovoljni sami sobom. Glavni nedostatak takvog pristupa ogleda se u tome što on postavlja stroge kriterijume u pogledu uslova u kojima možete biti srećni i zadovoljni.

Kada stremite nečemu, korisno je da se ima jasna slika zašto se tome stremi i da vas sve dobro ne čeka nakon ostvarenja ciljeva, već se nalazi na samom putu do njih, poručuje dr Smit