Ishranom protiv upala u telu
Postoje dokazi da su simptomi kod nekih neuroloških oboljenja bili poboljšani nakon četiri nedelje od započinjanja antinflamatorne ishrane, ističe dr Marina Boboš, specijalista anesteziologije KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje”
Antinflamatorna ishrana je način ishrane koji se posebno preporučuje osobama sa hroničnim bolestima, kao i onima koji žele da spreče njihov nastanak. Cilj je smanjiti hroničnu upalu organizma, kojoj smo svi izloženi savremenim načinom života. Rezultat protivupalne ishrane će biti, dugoročno gledano, kontrola telesne težine, krvnog pritiska i drugih bolesti, kao i poboljšanje laboratorijskih parametara, otkriva za „Politiku“ dr Marina Boboš, specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije Kliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović - Dedinje”.
Koji su joj principi i kako se sprovodi?
- Glavni princip antiinflamatorne ishrane je smanjenje aciditeta organizma, što se postiže izbacivanjem iz upotrebe industrijskih, prerađenih namirnica. Pre svega, misli se na gotova, upakovana jela, suhomesnate proizvode, slatkiše i grickalice. Drugo, na šta treba obratiti pažnju, jeste izbor masnoća. Isključuju se takozvane trans masti kojih ima u proizvodima, poput margarina, a savetuje redovna konzumacija hladnoceđenih biljnih ulja, sirovih orašastih plodova i semenki. I treće, posebno značajno, jeste održavanje zdravog digestivnog trakta i mikrobiote unosom vlakana, posebno iz svežeg voća i povrća.
U kojoj meri hrana utiče na proizvodnju upalnih jedinjenja u telu i da li upravo hranom možemo držati upalu pod kontrolom?
- Sve je više dokaza da hrana značajno utiče na acido-baznu ravnotežu našeg organizma. U hroničnoj upali postajemo „kiseliji”, što otežava fiziološko obavljanje biohemijskih procesa u telu. Zanimljivo je to da na ovo stanje najviše utiču prosti šećeri. Ali, pored izbora namirnica na to utiče i priprema hrane, pa je pržena i pohovana hrana najlošiji izbor. Ako i jedemo ovakvu hranu, potrebno je da to bude samo povremeno i uz to treba konzumirati puno sveže salate, a jela začiniti svežim biljnim začinima koji će delimično ublažiti nepovoljne efekte ovakvog obroka.
S tim u vezi, da li ima smisla voditi se principima antiinflamatorne ishrane u slučaju „jačih“ oboljenja, kao što su dijabetes, endometrioza.... ?
- Apsolutno ima smisla, posebno kod poremećenog metabolizma ugljenih hidrata (dijabetes, insulinska rezistencija), hipotireoze i autoimunih oboljenja. Postoje dokazi da su simptomi kod nekih neuroloških oboljenja bili poboljšani nakon četiri nedelje od započinjanja protivupalne ishrane.
Kojim grupama namirnica se daje prednost u ovom načinu ishrane?
- Pre svega, svežem povrću i voću. Povrće treba da bude baza svakom obroku, dok se voće najčešće konzumira za užinu. Posebno se favorizuju tamnozeleno lisnato povrće, mahunarke, kao i crveno bobičasto voće. Treba se igrati antiinflamatornim začinima, poput kurkume, đumbira i peršuna. Puno se koriste sirovi orašasti plodovi i semenke, kao bogati izvori zdravih masnoća.
Kome se preporučuje, odnosno ne preporučuje ova ishrana?
- Nema kontraindikacija za ovakvu ishranu, ali svakako je neophodan individualni pristup svakoj osobi koja ima neki zdravstveni problem, kako bi se utvrdilo kakav je oblik ishrane za nju najadekvatniji.
