Spora vožnja opasnija od brze
Spora vožnja može biti iznenađujuće opasna, gotovo jednako kao i prebrza vožnja. Iako obično razmišljamo o brzini kao glavnom uzroku nesreća, spora vožnja može stvoriti gužve, kolone, frustraciju i opasna preticanja, iako se često ređe ističe od prebrze vožnje.
„Vožnja sporije od okolnog saobraćaja verovatno je opasnija od prebrze vožnje”, saopštio je Departman za motorna vozila države Njujork.
Postoje važni razlozi zbog čega spor vozač može predstavljati rizik na putevima.
Kada vozač vozi znatno sporije od ograničenja brzine, drugi vozači oko njega moraju neprestano da koče i ubrzavaju. Ovo stvara zastoje i frustraciju, a povećava šanse za sudare. Drugi vozači često „lepljenjem” iza sporog vozača pokušavaju da ga nateraju da ubrza, zbog čega „sporać” može panično reagovati i izazvati nezgodu.
Vozači koji se kreću ispod ograničenja brzine često nagone druge vozače da ulaze u opasna preticanja. Drugi vozači, frustrirani sporim tempom, mogu pokušavati da ih obiđu, što često dovodi do nesreća. To se naročito često dešava ako spor vozač zauzima srednju ili levu, brzu traku.
Stariji vozači često voze sporije zbog oslabljenog vida, lošeg držanja i straha od opasnosti. Njihova sporija vožnja može izazvati nesreće, jer drugi vozači moraju da prilagode svoje brzine.
Novi i neiskusni vozači, takođe, često osećaju nelagodnost i strah u saobraćaju. Njihova nesigurnost može rezultirati preteranim usporavanjem, što stvara rizik za sve u blizini.
Vozači koji su rasejani (zbog telefona, hrane ili drugih faktora) mogu vožnjom ispod brzine izazvati nesreće. Nedovoljna pažnja na putu, u kombinaciji sa sporom vožnjom, pogotovou gužvi, može biti veoma opasna.
Alkohol i nedozvoljene supstance utiču na percepciju brzine. Vozači u takvom stanju mogu nepravilno da procenjuju brzinu kojom se kreću i da izazovu nesreće.
Istraživanje koje je sproveo norveško osiguravajuće društvo Gjensidige pokazuje da je 69 odsto ispitanika doživelo opasne situacije zbog vozača koji su vozili ispod ograničenja brzine. Istovremeno, gotovo isto toliko (66 odsto) vozača je izjavilo da ih takvo ponašanje nervira.
Mlađi vozači se nerviraju češće od starijih, a muškarci su doživeli opasnije situacije i malo se više „živciraju” u saobraćaju od žena.
Važno je da vozači budu svesni rizika koje sporom vožnjom mogu stvoriti i da prilagode svoje brzine uslovima puta i saobraćaja, ističu stručnjaci.
