Prvo crtać – a onda u svet
Mi smo odrastali uz Baltazara i „Čudesnu šumu”, a želimo da i deca koja danas odrastaju mogu da kažu da imaju svoj omiljeni domaći crtani film, na našem jeziku i sa našom tematikom
Nekada su postojala dva kratka termina u kojima su se gledali crtani filmovi. Pred polazak u školu, tj. čim otvorimo oči i pred odlazak na spavanje. Kao da je značaj nadrealnih svetova, bajki i mašte bio presudan za započinjanje i završetak dana, za okvir i uobličavanje realnosti. Danas postoje kanali sa 24-časovnim animiranim programom, a kao da se i granica između realnog i nerealnog pomalo izbrisala. Vreme provedeno u virtuelnim prostorima, nastupajuće doba veštačke inteligencije, deep fake lažnih snimaka i mogućnosti tehnologije da podražava realnost do tančina brisaće tu granicu još više.
Ali da se vratimo jutarnjoj gimnastici – crtaćima. Nepostojeći svetovi, začudni karakteri, nemoguće akrobacije, metamorfoze i gravitacije oduvek su tu da nam daju veru u nemoguće. Zato ne čudi da i danas, gde god se nađete u svetu, šanse su ogromne da ste voleli iste crtaće kao mali iako su se oni tamo zvali nekim sasvim drugim imenom. U tome je upravo i snaga animacije. Jednostavnom sinhronizacijom, ovi programi prelaze granice mnogo lakše nego sve druge filmske forme. Animacija ne poznaje rase, nacije i razlike i tako nadrealna nas jednostavnije podseća da isključivosti i razni zidovi, naročito oni imaginarni, nikada ne bi ni trebalo da postoje.
U najgledanijih sedam filmova svake godine barem četiri su animirana i s obzirom na to da se proizvode 1.000 puta manje od ostalih filmova, to čini distribucionu moć animacije ogromnom. Ova snaga ima i svoju cenu – u količini vremena i potrebnog novca da bi mala armija vizuelaca i programera izvela projekat za nekoliko godina. Zbog animacije i sveta igara, koji se preklapaju po tehnikama rada, škole animacije prosto cvetaju po svetu. Srbija trenutno proizvodi oko deset kratkih animiranih filmova godišnje. Za sada je proizveden jedan dugometražni (Tehnotajz – Edit i ja Alekse Gajića), ali je u razvoju i pretprodukciji preko deset dugometražnih priča i serija. Ovdašnji producenti takođe ulaze u koprodukcije sa inostranim studijima radeći značajan deo posla u našoj zemlji, poput nedavnog kandidata za Oskara Seljaci u koprodukciji Poljske i srpskog Didžitalkrafta.
Mnogi se slažu da prolazimo kroz zlatno doba animacije jer se i dalje na mnogim mestima neguju tradicionalne tehnike, ali i industrija raste nezaustavljivom brzinom. Najviše minutaže u spektru gledanosti zauzima program za najmlađe. Ne čudi što se mnoge zemlje ponose svojim brendovima i, u svetu opterećenom hiperprodukcijom onlajn sadržaja, pažljivo grade nove.
Veštačka inteligencija (AI), kako su već najavili veliki svetski studiji, uskoro će zameniti 70 odsto zanimanja u proizvodnji animiranog filma. Animirani sadržaji će se jeftinije proizvoditi i biti dostupni svima putem aplikacija i pojednostavljenih promptova (uputstava za kreiranje AI slika ili videa). Mnoge neverne Tome napadaju sve što je stvoreno uz pomoć AI. Iako treba da se reše mnoge pravne regulative oko autorskih prava koja se tiču baza iz kojih se AI hrani, veće su šanse da će ovaj razvoj tehnologije ubrzati industriju koja je već duže vreme u povoju i doneti boljitke pre svega u fazama razvoja. Veštačka inteligencija možda neće umeti da stvori novo genijalno delo, ali će moći brzo da vam pokaže šta sve ne želite da stvorite. Kao što se broj igranih filmova ustostručio pojavom digitalnih kamera, kao što su slikari govorili da je slikarsko platno umrlo pojavom fotografije, tako verujem i da će i AI „samo” ustostručiti broj animiranih projekata, što za ovu skupu i vremenski zahtevnu disciplinu može da bude ogroman plus.
Kao i u drugim medijima preplavljenim količinom sadržaja, isticaće se i pretrajavaće najrelevantniji i najkvalitetniji. Sada verujemo platformama da naprave izbor za nas, festivalima koji će preporučiti nagrađene filmove ili svoje omiljene studije pratimo putem mreža i čekamo da nas obraduju sledećom pričom. Ali kao i sa igranim filmom gde svako od nas pravi svoje liste po preporukama prijatelja, tako nas čeka i vreme kada ćemo u moru sadržaja birati i vrednosti crtaća s kojima se budimo. Jer prvo crtać – a onda u bolji svet!
A kako bismo pravili i podržali crtaće u našoj zemlji osnovali smo prvi regionalni investicioni fond za razvoj animiranih filmova Animond. Trenutno predstavljamo četiri kratka animirana filma koji su u završnoj fazi proizvodnje i pozivamo zajednicu da podrži njihov završetak, da budu tzv. producenti filma. Ideja našeg „meseca animacije” je da podržimo i stvorimo neke buduće crtaće koje bismo i sami voleli da gledamo, a koji će biti posebno značajni za današnje generacije. Mi smo odrastali uz Baltazara i Čudesnu šumu, a želimo da i deca koja danas odrastaju mogu da kažu da imaju svoj omiljeni domaći crtani film, na našem jeziku i sa našom tematikom.
Crtani filmovi kojima je potrebna podrška rađeni su u različitim tehnikama od 2D, 3D do tradicionalne ručno crtane animacije. Među desetinama prijavljenih, odabrali smo četiri kratka animirana filma koji će uskoro ugledati svetlost dana i ko zna, nekom detetu (ili odraslom) postati omiljeni domaći crtani film. To su filmovi Ja sam Akiko u režiji Damira Romanova, zasnovan na romanu leskovačkog autora Stefana Tićmija, koji je ovenčan godišnjom književnom nagradom Politikinog Zabavnika. Ovaj kratak crtani film predstavlja neobičnu devojčicu čija mašta je često dovodi u nevolje u školi. Film autorke Anđele Joković Dete u meni lično je viđenje sveta odraslih koji zaboravljaju kako je to biti dete (i koji ih podseća na isto!). Crtać Jelene Milunović Lebdenje prati svet mlade devojke koji se ruši kada sazna za borbu svog oca sa iscrpljujućom mentalnom bolešću. Radnja animiranog filma Ruben i papagaj Stevana Mitrovića prati usamljenog i mrzovoljnog koncertnog dirigenta koji, kada ode u penziju, beži u prirodu, ali tamo ga prati saputnik, komšijski papagaj, koji buku grada prenosi na čitavu šumu. Pozivam čitaoce da posete i naš sajt animond.co, na kome možete da nas pitate sve u vezi s domaćom animacijom, ali i da pomognete razvoj domaćih crtaća.
