Прво цртаћ – а онда у свет
Ми смо одрастали уз Балтазара и „Чудесну шуму”, а желимо да и деца која данас одрастају могу да кажу да имају свој омиљени домаћи цртани филм, на нашем језику и са нашом тематиком
Некада су постојала два кратка термина у којима су се гледали цртани филмови. Пред полазак у школу, тј. чим отворимо очи и пред одлазак на спавање. Као да је значај надреалних светова, бајки и маште био пресудан за започињање и завршетак дана, за оквир и уобличавање реалности. Данас постоје канали са 24-часовним анимираним програмом, а као да се и граница између реалног и нереалног помало избрисала. Време проведено у виртуелним просторима, наступајуће доба вештачке интелигенције, deep fake лажних снимака и могућности технологије да подражава реалност до танчина брисаће ту границу још више.
Али да се вратимо јутарњој гимнастици – цртаћима. Непостојећи светови, зачудни карактери, немогуће акробације, метаморфозе и гравитације одувек су ту да нам дају веру у немогуће. Зато не чуди да и данас, где год се нађете у свету, шансе су огромне да сте волели исте цртаће као мали иако су се они тамо звали неким сасвим другим именом. У томе је управо и снага анимације. Једноставном синхронизацијом, ови програми прелазе границе много лакше него све друге филмске форме. Анимација не познаје расе, нације и разлике и тако надреална нас једноставније подсећа да искључивости и разни зидови, нарочито они имагинарни, никада не би ни требало да постоје.
У најгледанијих седам филмова сваке године барем четири су анимирана и с обзиром на то да се производе 1.000 пута мање од осталих филмова, то чини дистрибуциону моћ анимације огромном. Ова снага има и своју цену – у количини времена и потребног новца да би мала армија визуелаца и програмера извела пројекат за неколико година. Због анимације и света игара, који се преклапају по техникама рада, школе анимације просто цветају по свету. Србија тренутно производи око десет кратких анимираних филмова годишње. За сада је произведен један дугометражни (Технотајз – Едит и ја Алексе Гајића), али је у развоју и претпродукцији преко десет дугометражних прича и серија. Овдашњи продуценти такође улазе у копродукције са иностраним студијима радећи значајан део посла у нашој земљи, попут недавног кандидата за Оскара Сељаци у копродукцији Пољске и српског Диџиталкрафта.
Многи се слажу да пролазимо кроз златно доба анимације јер се и даље на многим местима негују традиционалне технике, али и индустрија расте незаустављивом брзином. Највише минутаже у спектру гледаности заузима програм за најмлађе. Не чуди што се многе земље поносе својим брендовима и, у свету оптерећеном хиперпродукцијом онлајн садржаја, пажљиво граде нове.
Вештачка интелигенција (АИ), како су већ најавили велики светски студији, ускоро ће заменити 70 одсто занимања у производњи анимираног филма. Анимирани садржаји ће се јефтиније производити и бити доступни свима путем апликација и поједностављених промптова (упутстава за креирање АИ слика или видеа). Многе неверне Томе нападају све што је створено уз помоћ АИ. Иако треба да се реше многе правне регулативе око ауторских права која се тичу база из којих се АИ храни, веће су шансе да ће овај развој технологије убрзати индустрију која је већ дуже време у повоју и донети бољитке пре свега у фазама развоја. Вештачка интелигенција можда неће умети да створи ново генијално дело, али ће моћи брзо да вам покаже шта све не желите да створите. Као што се број играних филмова устостручио појавом дигиталних камера, као што су сликари говорили да је сликарско платно умрло појавом фотографије, тако верујем и да ће и АИ „само” устостручити број анимираних пројеката, што за ову скупу и временски захтевну дисциплину може да буде огроман плус.
Као и у другим медијима преплављеним количином садржаја, истицаће се и претрајаваће најрелевантнији и најквалитетнији. Сада верујемо платформама да направе избор за нас, фестивалима који ће препоручити награђене филмове или своје омиљене студије пратимо путем мрежа и чекамо да нас обрадују следећом причом. Али као и са играним филмом где свако од нас прави своје листе по препорукама пријатеља, тако нас чека и време када ћемо у мору садржаја бирати и вредности цртаћа с којима се будимо. Јер прво цртаћ – а онда у бољи свет!
А како бисмо правили и подржали цртаће у нашој земљи основали смо први регионални инвестициони фонд за развој анимираних филмова Анимонд. Тренутно представљамо четири кратка анимирана филма који су у завршној фази производње и позивамо заједницу да подржи њихов завршетак, да буду тзв. продуценти филма. Идеја нашег „месеца анимације” је да подржимо и створимо неке будуће цртаће које бисмо и сами волели да гледамо, а који ће бити посебно значајни за данашње генерације. Ми смо одрастали уз Балтазара и Чудесну шуму, а желимо да и деца која данас одрастају могу да кажу да имају свој омиљени домаћи цртани филм, на нашем језику и са нашом тематиком.
Цртани филмови којима је потребна подршка рађени су у различитим техникама од 2Д, 3Д до традиционалне ручно цртане анимације. Међу десетинама пријављених, одабрали смо четири кратка анимирана филма који ће ускоро угледати светлост дана и ко зна, неком детету (или одраслом) постати омиљени домаћи цртани филм. То су филмови Ја сам Акико у режији Дамира Романова, заснован на роману лесковачког аутора Стефана Тићмија, који је овенчан годишњом књижевном наградом Политикиног Забавника. Овај кратак цртани филм представља необичну девојчицу чија машта је често доводи у невоље у школи. Филм ауторке Анђеле Јоковић Дете у мени лично је виђење света одраслих који заборављају како је то бити дете (и који их подсећа на исто!). Цртаћ Јелене Милуновић Лебдење прати свет младе девојке који се руши када сазна за борбу свог оца са исцрпљујућом менталном болешћу. Радња анимираног филма Рубен и папагај Стевана Митровића прати усамљеног и мрзовољног концертног диригента који, када оде у пензију, бежи у природу, али тамо га прати сапутник, комшијски папагај, који буку града преноси на читаву шуму. Позивам читаоце да посете и наш сајт animond.co, на коме можете да нас питате све у вези с домаћом анимацијом, али и да помогнете развој домаћих цртаћа.