Uvek odmeren i fin, nema koja ga gospođa ne bi poželela za zeta, glumac Ivan Bosiljčić (45) predstavio se na jedan potpuno drugačiji način nedavnom ulogom u filmu „Jorgovani”.

Glumio je – glumca! Ali s odlikama taštog i ispraznog čoveka, koji živi u senci svoje lepe žene Katarine zaslepljene sjajem reflektora i aplauzima.

Još nešto je obeležilo ovog proleća Bosiljčićev život: konačno je ispunio svoju žarku želju da scenu deli, kao što deli život, sa suprugom Jelenom Tomašević, tokom performansa „Naše veče” . Beogradska publika uživala je u večerima kada je Bosiljčić na sceni recitovao i pevao neke od najlepših ljubavnih stihova.

Naše veče

Na srpskoj glumačkoj sceni, podsetimo, zablistao je kao Nenad Aleksić u „Ranjenom orlu” i tu opstaje od 2001. od kada je diplomirao i rodno Užice zamenio Beogradom.

Iako su njegove uloge u pozorištu odavno van okvira Šotrinih TV novela i serija, čini se da mu se publika više divi gledajući ga s televizijskih ekrana. Na sceni matičnog Narodnog pozorišta ili u Pozorištu na Terazijama igra noseće uloge u komadima „Cigani lete u nebo”, „Zona Zamfirova” i „Čikago”.

Ali sve je više onih koji ponajviše uživaju u njegovom glasu i pesmama. Tako je ovaj stasiti Era, jedan od najboljih studenata u klasi profesorke Vide Ognjenović, kojoj je svojevremeno bio i asistent, uspeo da napuni tri večeri dvoranu nekadašnjeg Doma sindikata gde se predstavio kroz „Naše veče”, komad s pevanjem, recitovanjem, obojen emocijama, lepotom, ljubavlju, toplinom.

Priznaje da mu mnogo znači, kao čoveku i umetniku, da u ova turbulentna vremena ljudi umeju da prepoznaju lepotu, uvide dobrotu i veruju u te vrednosti.

– Pozorišta su puna – kaže nam. – Pogledajte koncertne dvorane i one su takođe popunjene. Veoma sam srećan zbog svega što sam uradio u poslednje vreme. Publika je to lepo prihvatila u trenutku kada se u Beogradu toliko toga događa.

Zato i veruje da lepota i ljubav mogu spasiti svet.

– Tokom 15 godina, koliko radim „Naše veče”, zanimljivo je da se menjalo ime, gosti, ali je suština uvek ista. To su poezija i dobra muzika. Kada sam prvi put stao s ovom temom pred publiku, imao sam najveću podršku od muzičara Umetničkog ansambla „Stanislav Binički”. I sada, posle toliko godina, iako nismo radili zajedno sve vreme, i oni i ja uvek smo u kontaktu s pesmom i poezijom – kaže naš sagovornik.

Iako s lakoćom menja žanrove, uloge, podijume i zaklanja se iza više umetnosti, Bosiljčić kaže da u tome vidi lepotu posla i radost stvaranja. Dodaje kako ne podržava profilisanje glumaca i priznaje da se godinama bori protiv toga da ga neko stavlja u određeni tip uloge ili teme. Primećuje da je naša umetnička i glumačka sredina sklona tome.

– Svaki čovek treba da razvija paralelno sve svoje talente koji su mu od Boga dati. Jedan ne isključuje drugi. To sam naročito video u Rusiji. Tamo su poznati glumci i kompozitori, scenaristi, reditelji. Ili uspešni sportisti. Jedan talenat podupire drugi. Vođen tom idejom, idem s pozorišnog repertoara u muzičke vode, zatim idem pred televizijsku i filmsku kameru – i to je zdrava dinamika. Prethodnih godina prijala mi je malo više filmska kamera i plodovi toga rada i mog izbora će se videti uskoro. Prva premijera bila je vrlo uspešna s filmom „Jorgovani”, a na jesen sledi „Lazarev put”. To je jedan poetski film – najavio je.

Osim na profesionalnom planu, naš sagovornik uživa u svojoj porodici, a posebno zadovoljstvo mu predstavlja da posmatra svoju naslednicu kako raste.

– Ona je uvek uz nas, prati i moje premijere i mamine angažmane, kao što i mi gledamo njene pijanističke i folklorne nastupe. Snažno je zainteresovana za tradiciju, kulturno nasleđe. Putuje dosta i istražuje i druge kulture i tradicije.

 Duet s Jelenom

Bosiljčić je od 2011. godine u braku s pevačicom Jelenom Tomašević.

– Mnogo toga prošli smo zajedno. Samo oni koji vole znaju šta se sve može naći na putu ljubavi. Ali, postoji jedna stvar koju smo moja Jelena i ja mnogo želeli, a nismo je do sada iskusili. Nikada nismo pevali zajedno pred publikom. A sada smo i to probali. Lako sme se dogovorili, preko „Instagrama”, u duhu vremena u kojem i živimo – kaže Bosiljčić.

Objašnjava kako su prvo mislili da bi to trebalo da bude duetska pesma ili neki mjuzikl, ali ništa od toga se nije desilo. I onda se setio da imaju svoje „parče umetničke scene”, imaju „Naše veče” .

 Karijera u Rusiji

Bosiljčić već osam godina gradi i karijeru u Rusiji.

Zaštitno je lice Prvog kanala, gde je na početku inostrane karijere imao ulogu na ovoj televiziji u TV seriji „Hotel Rusija”. Poslednja premijera bila je u seriji „Kazanova”, takođe na Prvom kanalu u Rusiji, gde je odigrao ulogu Đakoma Kazanove.

– Rad na Istoku privremeno me je udaljio od repertoara u Beogradu, tako da ove koncerte i ovu pozorišnu sezonu smatram svojevrsnim povratkom na našu teatarsku scenu – rekao je u razgovoru za „Magazin”.

Rada se ne stidi

Iz rodnog Užica sa sedamnaest godina Ivan Bosiljčić krenuo je u svet. Prva stanica bila mu je Novi Sad, a potom je došao u Beograd. Počeo je da radi još kao gimnazijalac, dok je bio u roditeljskom domu. U tinejdžerskim danima na moru je radio na plaži, kao konobar. U Beogradu je takođe tokom studija radio i poslove van svoje buduće branše i sve to pomoglo mu je da se izgradi kao čovek, na šta je danas ponosan.