Каријера и у Русији
И у најновијем филму „Јорговани” познати глумац показује да један таленат подупире други. Подједнако ужива у позоришном, филмском репертоару, али и у музичким водама
Увек одмерен и фин, нема која га госпођа не би пожелела за зета, глумац Иван Босиљчић (45) представио се на један потпуно другачији начин недавном улогом у филму „Јорговани”.
Глумио је – глумца! Али с одликама таштог и испразног човека, који живи у сенци своје лепе жене Катарине заслепљене сјајем рефлектора и аплаузима.
Још нешто је обележило овог пролећа Босиљчићев живот: коначно је испунио своју жарку жељу да сцену дели, као што дели живот, са супругом Јеленом Томашевић, током перформанса „Наше вече” . Београдска публика уживала је у вечерима када је Босиљчић на сцени рецитовао и певао неке од најлепших љубавних стихова.
Наше вече
На српској глумачкој сцени, подсетимо, заблистао је као Ненад Алексић у „Рањеном орлу” и ту опстаје од 2001. од када је дипломирао и родно Ужице заменио Београдом.
Иако су његове улоге у позоришту одавно ван оквира Шотриних ТВ новела и серија, чини се да му се публика више диви гледајући га с телевизијских екрана. На сцени матичног Народног позоришта или у Позоришту на Теразијама игра носеће улоге у комадима „Цигани лете у небо”, „Зона Замфирова” и „Чикаго”.
Али све је више оних који понајвише уживају у његовом гласу и песмама. Тако је овај стасити Ера, један од најбољих студената у класи професорке Виде Огњеновић, којој је својевремено био и асистент, успео да напуни три вечери дворану некадашњег Дома синдиката где се представио кроз „Наше вече”, комад с певањем, рецитовањем, обојен емоцијама, лепотом, љубављу, топлином.
Признаје да му много значи, као човеку и уметнику, да у ова турбулентна времена људи умеју да препознају лепоту, увиде доброту и верују у те вредности.
– Позоришта су пуна – каже нам. – Погледајте концертне дворане и оне су такође попуњене. Веома сам срећан због свега што сам урадио у последње време. Публика је то лепо прихватила у тренутку када се у Београду толико тога догађа.
Зато и верује да лепота и љубав могу спасити свет.
– Током 15 година, колико радим „Наше вече”, занимљиво је да се мењало име, гости, али је суштина увек иста. То су поезија и добра музика. Када сам први пут стао с овом темом пред публику, имао сам највећу подршку од музичара Уметничког ансамбла „Станислав Бинички”. И сада, после толико година, иако нисмо радили заједно све време, и они и ја увек смо у контакту с песмом и поезијом – каже наш саговорник.
Иако с лакоћом мења жанрове, улоге, подијуме и заклања се иза више уметности, Босиљчић каже да у томе види лепоту посла и радост стварања. Додаје како не подржава профилисање глумаца и признаје да се годинама бори против тога да га неко ставља у одређени тип улоге или теме. Примећује да је наша уметничка и глумачка средина склона томе.
– Сваки човек треба да развија паралелно све своје таленте који су му од Бога дати. Један не искључује други. То сам нарочито видео у Русији. Тамо су познати глумци и композитори, сценаристи, редитељи. Или успешни спортисти. Један таленат подупире други. Вођен том идејом, идем с позоришног репертоара у музичке воде, затим идем пред телевизијску и филмску камеру – и то је здрава динамика. Претходних година пријала ми је мало више филмска камера и плодови тога рада и мог избора ће се видети ускоро. Прва премијера била је врло успешна с филмом „Јорговани”, а на јесен следи „Лазарев пут”. То је један поетски филм – најавио је.
Осим на професионалном плану, наш саговорник ужива у својој породици, а посебно задовољство му представља да посматра своју наследницу како расте.
– Она је увек уз нас, прати и моје премијере и мамине ангажмане, као што и ми гледамо њене пијанистичке и фолклорне наступе. Снажно је заинтересована за традицију, културно наслеђе. Путује доста и истражује и друге културе и традиције.
Дует с Јеленом
Босиљчић је од 2011. године у браку с певачицом Јеленом Томашевић.
– Много тога прошли смо заједно. Само они који воле знају шта се све може наћи на путу љубави. Али, постоји једна ствар коју смо моја Јелена и ја много желели, а нисмо је до сада искусили. Никада нисмо певали заједно пред публиком. А сада смо и то пробали. Лако сме се договорили, преко „Инстаграма”, у духу времена у којем и живимо – каже Босиљчић.
Објашњава како су прво мислили да би то требало да буде дуетска песма или неки мјузикл, али ништа од тога се није десило. И онда се сетио да имају своје „парче уметничке сцене”, имају „Наше вече” .
Каријера у Русији
Босиљчић већ осам година гради и каријеру у Русији.
Заштитно је лице Првог канала, где је на почетку иностране каријере имао улогу на овој телевизији у ТВ серији „Хотел Русија”. Последња премијера била је у серији „Казанова”, такође на Првом каналу у Русији, где је одиграо улогу Ђакома Казанове.
– Рад на Истоку привремено ме је удаљио од репертоара у Београду, тако да ове концерте и ову позоришну сезону сматрам својеврсним повратком на нашу театарску сцену – рекао је у разговору за „Магазин”.
Рада се не стиди
Из родног Ужица са седамнаест година Иван Босиљчић кренуо је у свет. Прва станица била му је Нови Сад, а потом је дошао у Београд. Почео је да ради још као гимназијалац, док је био у родитељском дому. У тинејџерским данима на мору је радио на плажи, као конобар. У Београду је такође током студија радио и послове ван своје будуће бранше и све то помогло му је да се изгради као човек, на шта је данас поносан.
